radiobalkanfox
Prema istorijskim zapisima, Josipu Brozu je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljeno ime Tito. Iako to ime može zvučati neobično za naše krajeve (na primer, varijacije nadimka Tito su češće u Latinskoj Americi), koreni ovog nadimka leže u prošlosti Titovog zavičajnog kraja – Zagorja. Podsetimo se samo čuvenog kajkavskog pisca Tituša Brezovačkog (rođen 1757. godine), autora čuvene komedije Matijaša Grabancijaša Dijaka. Još jedan poznati pisac, Ksaver Šandor Gjalski, zvao se Tito, iako će ga malo ko prepoznati po pravom imenu – Ljubomil Tito Josip Franjo Babić. Gjalski je rođen u dvorcu Gredice u Zagorju, mestu udaljenom samo 15 kilometara od Kumrovca.
Naravno, Tita su mnogo puta pitali odakle mu toliki nadimak, na šta je on odgovarao: „To je uobičajeno ime u Zagorju i nema nikakvo posebno značenje“. Valjda mu se dopao zvuk. Inače, Tito je tokom života koristio i mnoge druge nadimke: Valter (u Kominterni), Ivan Kostanjšek i Slavko Babić. Imao je i švedski pasoš na ime Džon Aleksandar Karlson i kanadski pasoš na ime Spiridon Mekas.
Nadimak Tito nije bio sasvim beznačajan, jer je zbunjivao strane sile tokom Drugog svetskog rata. Dok su jedni pokušavali da otkriju ko ili šta se krije iza tog nadimka, drugi su govorili da Tito uopšte ne postoji – da je ime Tito predstavljalo kolektivno rukovodstvo komunističke internacionale u Jugoslaviji.
(Espreso/nacional.hr/prenela PV.)
Dodaj komentar