radiobalkanfox
Kad je Dositej Obradović 1806. godine doneo krompir u Beograd, zamislio je da će ovaj skroman plod pomoći narodu tokom teških i gladnih zimskih meseci.
Iako je krompir bio praktično nepoznat, Dositej je uspeo da ubedi članove Praviteljstvujušćeg sovjeta da ga probaju. Tek kada ga je sam prvi pojeo i pokazao da je bezbedan, i ostali su počeli da ga jedu sa oprezom, ali i radoznalošću.
Dositej je Karađorđu objasnio kako da zasadi krompir, a kada je prva berba bila uspešna, odlučili su da ga podele narodu i podstaknu masovniju sadnju.
Međutim, seljaci su ovaj novi plod nazivali „đavoljim semenom“ i odbijali su da ga sade. Čak su i sveštenici podsticali takve stavove, verujući da je reč o „katoličkoj podvali“.
Foto: RINA
Prema pisanju akademika Predraga Mutavdžića, kako bi ubedio narod, Karađorđe je naredio da se svaki seljak koji odbije krompir kazni bičevanjem. Iako su i dalje pružali otpor, seljaci su na kraju počeli da sade krompir, i to nevoljno – pod pretnjom batina.
S vremenom, krompir se sve više širio po Srbiji, a narod je stvorio priču o Svetom Savi i đavolu. U ovoj priči, đavo i Sveti Sava su ugovorili sadnju krompira, s tim da sve što je na zemlji pripadne đavolu, a sve što je ispod – Svetom Savi.
Na kraju je đavo, videvši da je prevaren, bio besan i kajao se što se uopšte upustio u dogovor sa Svetim Savom.
Ova narodna legenda postala je deo kulturnog nasleđa Srbije i podsećanje na to kako je jedan otporni narod, uz Karađorđevu intervenciju, prihvatio krompir kao važan deo svakodnevne ishrane.
(Akademsko društvo Srpske; Izvor teksta: Predrag Mutavdžić, Anegdote i zanimljivosti sa Balkana, Jasen, Beograd, 2008, str. 24-27)
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Dodaj komentar