radiobalkanfox
Iako je pri upisu na politehničku školu položio matematiku i nauku, nije prošao druge predmete.
Njegovo ime danas je sinonim za genijalnost, a njegova Teorija relativnosti i čuvena jednačina E=mc² zauvek su promenile fiziku i naše razumevanje univerzuma.
Ajnštajn je preminuo 18. aprila 1955. godine u Prinstonu, Nju Džerzi, u 76. godini života. Uzrok smrti bila je ruptura aneurizme, a naučnik je odbio operaciju, rekavši:
„Odradio sam svoj deo posla. Vreme je da se ode. Ja ću to da uradim elegantno.“
Njegova poslednja rečenica ostala je misterija, jer ju je izgovorio na nemačkom jeziku, a jedina osoba koja je bila prisutna – medicinska sestra – nije razumela značenje.
U skladu sa njegovim željama, Ajnštajn je kremiran istog dana, a njegov pepeo rasut na nepoznatoj lokaciji.
Foto: Shutterstock
Međutim, ono što se dogodilo sa njegovim mozgom izazvalo je globalnu kontroverzu.
Iako je Ajnštajn izričito zabranio istraživanja na svom telu nakon smrti, patolog Tomas Štolc Harvi je, tokom autopsije, uklonio i sačuvao njegov mozak.
Harvi je tvrdio da nije primetio ništa neobično, ali tek 1999. godine, naučnici sa MakMaster univerziteta otkrili su neverovatne detalje:
- Nedostajao mu je temeni operkulum, a njegov donji parijetalni režanj bio je 15% veći od proseka.
- Ovaj deo mozga povezan je sa matematičkim razmišljanjem, vizuelnom percepcijom i prostornom analizom.
- Njegov mozak sadržao je 73% više glijalnih ćelija, koje pomažu u prenosu informacija.
Iako u detinjstvu nije pokazivao znakove natprosečne inteligencije, Ajnštajn je kasnije razvio neverovatnu sposobnost apstraktnog mišljenja, što je dovelo do njegovih revolucionarnih otkrića.
Foto: Youtube/Printscreen
Ajnštajn je koristio „mentalne eksperimente“ – tehnike zamišljanja složenih naučnih fenomena. Na primer, razmišljao je o tome kako bi izgledalo putovanje duž svetlosnog zraka, što ga je inspirisalo da razvije Teoriju relativnosti.
Možemo naučiti iz njegovih metoda i primeniti ih u svakodnevnom životu:
- Dozvolite umu da luta – Najbolje ideje dolaze kada ne razmišljamo direktno o problemu.
- Postavljajte sebi pitanja – Razmislite o svojim ciljevima, izazovima i mogućim rešenjima.
- Odvojite vreme za duboko razmišljanje – Uspešni naučnici i filozofi praktikuju „dvočasovno pravilo“ – dva sata nedeljno samo za razmišljanje.
Albert Ajnštajn je dokaz da genijalnost dolazi iz radoznalosti, upornosti i sposobnosti da se razmišlja izvan okvira. Njegova otkrića i dalje oblikuju svet, a misterija njegovog uma ostaje fascinacija za naučnike širom planete.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Dodaj komentar