Za krsnu slavu, priprema se slavski kolač, okrugla pogača koja simbolizuje Hrista kao „hleb života“, a vino kojim se preliva predstavlja Hristovu krv.
Kolač se pravi od pšeničnog brašna, a sastojci zavise od toga da li je slava posna ili mrsna.
Posna pogača se pravi od vode, brašna i kvasca, dok mrsna pogača ima dodatak žumanaca za lepu boju.
Slavski kolač se ukrašava simbolima poput krsta i ptice, a na njemu se utiskuje pečat sa slovima „IS HS NI KA“, što znači „Isus Hristos pobeđuje“.
Po pravilu, slavski kolač treba da osvešta sveštenik, a to se najčešće čini u rano jutro, u crkvi ili u kući domaćina. Sveštenik je taj koji seče, odnosno lomi slavski kolač. Procedura je sledeća: sveštenik podiže kolač pred ikonom i izgovarajući odgovarajuću molitvu, seče ga „krstoobrazno“ i preliva vinom. Domaćin i sveštenik okreću kolač, pevajući tri crkvene pesme.
Dva običaja za koji mnogi ne znaju jeste da se slavski kolač poljubi (što čine svi članovi porodice) pre nego što ga sveštenik i domaćin izlome, kao i da je tom prilikom važno da se izgovari sledeći tekst: „Hristos je među nama“ i „Jeste i biće“, istakao je sveštenik Vuk Jovanović i napomenuo da svi ovi rituali postoje kako bi se porodici i domaćinstvu osigurala zaštita, blagostanje, a „život im bio oplemenjen“. Na kraju obreda svi ljube krst i sledi čestitanje damaćinu, piše Mondo.
Bonus video:
Alo
Dodaj komentar