Tragedija je ugasila sve.
Sinoć je na prvom kanalu RTS-a premijerno prikazana prva epizoda dugo očekivane serije „Sablja“.
Serija prati priču o tragičnom ubistvu pokojnog premijera Zorana Đinđića koje se dogodilo 12. marta 2003. godine.
Čast da igra Đinđića pripala je glumcu Draganu Mićanoviću, dok suprugu nekadašnjeg premijera Ružicu glumi Tihana Lazović.
Ljubavna priča Ružice i Zorana Đinđića započela je na jednoj tribini na kojoj je Zoran predstavljao svoju knjigu „Jugoslavija kao nedovršena država“.
U to vreme, nakon povratka iz Nemačke, gde je završio doktorat, Zoran je bio pravi magnet za pažnju, naročito među ženama.
– Znam da je posle povratka sa doktorata iz Nemačke bio prosto opsesija svih lepih i pametnih žena koje su držale do sebe – prisećala se Ružica.
Uprkos tome što je mogao da bira među mnogima, Zoran se odlučio baš za nju, pravnicu iz Valjeva, koja nije pripadala beogradskom establišmentu.
– Verovatno su doživele pravi privatni smak sveta kad je mene uzeo, jer je stvarno bio idealna prilika spram mnogih. A, eto, takav kakav je bio, odabrao je baš mene – anonimnu i nepoznatu koju niko nikad nije ni upoznao… Mogla sam biti samo počašćena što je u meni prepoznao nešto izuzetno – istakla je ona jednom prilikom.
Njihov susret bio je sudbonosan, i ubrzo su shvatili da su jedno za drugo. Venčali su se, i zajedno su počeli da grade svoju porodicu.
Kao kruna njihove ljubavi, 1990. godine dobili su ćerku Jovanu, a tri godine kasnije sina Luku. Tokom godina, Zoran i Ružica važili su za jedan od najskladnijih parova na javnoj sceni Srbije.
Ružica je govorila o tome kako je u Zoranu prepoznala „moralno čistunstvo“, koje je on prikrivao „naglašenom samouverenošću, arogancijom, oštrinom i učenošću.“
– Bio je čist kao suza, pa je zato i morao da se brani raznim odbrambenim mehanizmima, da ga ne provale u ovom okrutnom i pokvarenom svetu –rekla je ona.
Zoran je, prema njenim rečima, bio svestan kako je zbog svoje čistote bio na udaru, prisiljen da se brani „pomalo odglumljenim cinizmom.“
Međutim, njihova idila tragično je prekinuta 12. marta 2003. godine kada je na Zorana izvršen atentat. Tog kobnog jutra, Zoran je obukao svoje najlepše odelo.
Ružica je posvedočila kako ga je zadirkivala:
– Zašto se tako udesio, i da li ima neku konferenciju za štampu.
On joj je odgovorio: – Ne, ali imam Anu Lind!
Te reči ostaće urezane u njeno sećanje kao poslednji trag njegove prisutnosti.
Kada je stigla vest o atentatu, Ružica je u početku verovala da će Zoran preživeti. Međutim, kada je čula reči Zoranovog vozača „Neko će doći po vas“ postalo joj je jasno da se ovog puta desilo nešto što se ne može popraviti.
– Pucanj na Đinđića bio je i pucanj u jednu veliku ljubav i jednu skladnu porodicu – rekla je kasnije.
Posle njegove smrti, Ružica, Jovana i Luka ostali su sami, suočeni sa prazninom koja je nastala ne samo zbog gubitka voljenog čoveka, već i zbog razočaranja u ljude koji su ih okruživali.
– Ostali smo zauvek sami, nas troje, a svi ti velevažni prijatelji su se razbežali – kazala je Ružica, dodajući da su im se prijatelji prilazili „samo kao nejasne senke“.
Dok su neki, kroz medijsku prisutnost, gradili svoje karijere, njena tuga i bol postajali su sve dublji. Ružica je deci morala da objasni „važnost našeg kraja,“ noseći u sebi neizbrisiv trag Zoranovog prisustva i ljubavi koja je trajala sve do tog kobnog dana.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Sablja dobila nagradu za najbolju glumačku interpretaciju celog ansambla
( Glossy, E.S. )
Dodaj komentar