Kako upravljati hormonom gladi? Kada je viši ili niži, prate ga razne bolesti

Kao i u mnogočemu u ljudskom organizmu, hormoni imaju veoma važnu ulogu u tome koliko ćemo (i koje) hrane pojesti, odnosno kada ćemo se susresti s nesnosnim osećajem gladi.

Tu je svakako najvažniji grelin, koji se čak često naziva „hormon gladi“ zbog toga kako utiče na ljudsko telo, a on se na prvom mestu proizvodi u gastrointestinalnom traktu, dok manje količine oslobađaju i mozak i pankreas.

Iako ga zovu hormonom gladi, on ima i brojne druge funkcije pored toga što mozgu javlja da smo gladni. Na primer, grelin:

• povećava unos hrane i pomaže telu da skladišti masti;
• pomaže pokretanje hipofize da bi se oslobodili hormoni rasta;
• učestvuje u kontroli šećera i kako telo oslobađa insulin i
• ima ulogu u zaštiti mišića od slabosti, formisanju kostiju i metabolizmu.

Važna razlika izneđu grelina i leptina

Kako piše čuvena američka Klivlendska klinika, grelin i leptin su dva od mnogih hormona koji kontrolišu apetit i osećaj sitosti, a uklučeni su u ogromnu mrežu puteva koji regulišu telesnu težinu. Leptin – tj. „hormon sitosti“ – smanjuje apetit, dok ga grelin, logično, povećava.

Grelin se mahom stvara u stomaku i javlja mozgu kada smo gladni, dok leptin proizvode masne ćelije i omogućavaju mozgu da shvati kada imamo dovoljno skladištene energije i osećamo se sitima.

Grelin igra ulogu u kratkoročnoj kontroli apetita, a leptin kontroliše dugoročnu kontrolu težine.

Šta znači visok, a šta nizak grelin?

Nivo grelina se povećava u organizmu kada je stomak prazan, a opada nakon jela. Ipak, neki uslovi mogu dovesti do hronično niskog ili visokog nivoa grelina.

Snižen grelin obično je javlja kod gojaznih ljudi, a on je zabeležen i kod raznih stanja, kao što su hronični gastritis, funkcionalna dispepsija, infekcija helikobakterijom i sindrom nervoznih creva.

S druge strane, povišen grelin je primećen ako se ograniči unos kalorija, recimo na restriktivnog dijeti. Međutim, i on može da se poveže s različitim bolestima i stanjima, među kojima su anoreksija, kaheksija, celijakija, inflamatorna bolest creva i Prader-Vili sindrom.

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO

Endokrinolog o insulinskoj rezistenciji

Kako održavati nivo grelina normalnim?

Dobre životne navike mogu vam biti od pomoći ako želite da utičete na nivo svog „hormona gladi“. Najvažniji savet jeste da izbegavate pomodne dijete koje imaju jo-jo efekat, gde su česte oscilacije kilograma. Jedite namirnice bogatu zdravim ugljenim hidratima i nemasnim proteinima.

Uz to, ograničite prerađenu hranu, naročito onu s visokim udelom šećera, visokofruktuznog sirupa i soli. Spavajte najamnje 7-8 sati tokom noći, ostanite hidrirarni, kontrolišite svoje reakcije na stres…

Da li neka hrana smanjuje grelin?

Relevantna istraživanja do sada nisu pokazala da određene namirnice mogu da snize nivo grelina u telu. Ipak, zdrava hrana može biti od pomoći.

Kako sniziti grelin, „hormon gladi“?

Nivo grelina može da raste i pada u zavisnosti od količine hrane koju unosite, ali imajte u vidu da može da padne i kada ste hidrirani, odnosno da skoči u slučaju dehidracije.

I sama vrsta hrane može da utiče na grelin. Na primer, konzumiranje namirnica s visokim sadržajem proteina ili zdravih ugljenih hidrata može da snizi nivo grelina više nego hrana koja ima visok udeo masti.

( Glossy, Tamara Sorak Ranković )