radiobalkanfox
Naučnici su otkrili zabrinjavajuću korelaciju između promena u okolini i neurološkog zdravlja, objavilo je University College London u časopisu The Lancet Neurology nakon pregleda stotina studija u periodu od više od pola veka, kako piše Independent.
Naime, analizirali su uticaj ekstremnih vremenskih prilika na 19 stanja nervnog sistema, uključujući moždani udar, Alchajmerovu bolest, meningitis, epilepsiju i multiplu sklerozu. Takođe su posmatrali ozbiljne, ali uobičajene psihijatrijske poremećaje kao što su anksioznost, depresija i šizofrenija.
Nakon obrade podataka otkrili su dokaze o uticaju klime na neka stanja mozga.
Shutterstock
– Klimatske varijacije za koje se pokazalo da utiču na bolesti mozga uključivale su ekstremne temperature, i niske i visoke, te veće temperaturne varijacije tokom dana, posebno kada su te mere bile sezonski neuobičajene – navodi profesor Sanjay Sisodiya, direktor genomike na Univerzitetskom koledžu Londonskog društva za epilepsiju.
Dr. Sisodiya je rekao da bi noćne temperature mogle biti posebno važne jer toplije noći mogu poremetiti san.
Kako toplotni talasi postaju sve češći i duži, milijarde ljudi širom sveta spavaju na temperaturama višim od normalnih.
Istraživači su usred visokih temperatura zraka primetili porast bolničkih prijema, invaliditeta ili smrtnosti od moždanog udara.
Proučavanje i razumevanje kako ekstremne vrućine utiču na naše zdravlje postalo je hitno jer rastuće temperature ruše rekorde širom sveta.
U poslednjih nekoliko nedelja Aziju su zahvatili toplotni talasi koje naučnici sada pripisuju klimatskoj krizi.
Ovaj april bio je najtopliji ikad zabeležen. Studija je pokazala da je 2023. bila najtoplija godina ikada, a prošlo leto bilo je najtoplije u 2000 godina.
Istraživanja su pokazala da telesna temperatura mora malo pasti da bismo zaspali.
– Poznato je da loš san pogoršava brojna moždana stanja – rekao je dr. Sisodiya.
Shutterstock
No, uticaj seže i van područja sna.
Istraživači su otkrili da su ljudi s demencijom izloženi većem riziku od ekstremnih temperatura, i vrućih i hladnih, budući da kognitivno oštećenje može ograničiti njihovu sposobnost prilagođavanja ponašanja i promenama u okolini.
– Smanjena svest o riziku kombinovana je sa smanjenom sposobnošću traženja pomoći ili ublažavanja potencijalne štete, kao što je više konzumiranja pića po vrućem vremenu ili prilagođavanje odeće – rekao je dr. Sisodiya.
Osetljivost pojačavaju slabost, multimorbiditet i psihotropni lekovi.
Naučnici su upozorili da veće temperaturne razlike i toplotni talasi mogu dovesti do povećanja broja prijema u bolnicu.
Shutterstock
Takođe su rekli da dodatni teret klimatskih promena može posebno otežati stvari ljudima s postojećom teskobom i sličnim stanjima. To može otežati suočavanje s učincima klimatske krize i promenama koje moramo napraviti da bismo ostali zdravi.
Kako je sve više ljudi izloženo ekstremnoj klimi, rekli su istraživači, mnoge od postojećih studija možda nisu dovoljne da bi se u potpunosti razumeo uticaj na zdravlje mozga. Pozvali su na više studija uzimajući u obzir sadašnju i buduću klimu.
– Ovaj rad se odvija u vreme zabrinjavajućeg pogoršanja klimatskih uslova i moraće da ostane agilan i dinamičan ako želi da generiše informacije koje su korisne pojedincima i organizacijama – rekao je dr. Sisodia.
Bonus video:
Alo
Dodaj komentar