radiobalkanfox
Dijabetes je bolest koju mnogi nazivaju tihim ubicom. Međutim, ovo je jedno od retkih stanja sa kojim zaista može da se živi, i to kvalitetno, ako se pravovremeno edukujete i primenite savete stručnjaka.
Jovana Živić, nutricionista i sertifikovani trener, od svoje 12. godine ima dijabetes, a ta bolest je i odredila njen životni put.
– Ja imam dijabetes 19 godina i to tip1, a na insulinskoj pumpi sam već 15 godina. To je i odredilo da budem nutricionista i fitnes trener, jer sam ceo život imala problema što se tiče i glikemija i sa kilažom – kaže Jovana za Žena.rs.
– Razlika između dijabetesa tipa 1 i tipa 2 je u nastanku. Tip1 je metaboličko stanje koje pogađa mlađe populacije, kada metabolizam luči više insulina, dolazi do hormonskog disbalansa. Dijabetes tip 2 nastaje kasnije, zbog načina života i više je na nivou ćelije, u smislu, luči se insulin ali organizam ne prihvata dovoljno. Njemu je uglavnom predispozicija insulinska rezistencija.
Jovana ističe da je poražavajuće to što sve više dece ima dijabetes tip 2 zbog načina života i gojaznosti, a dijabetes se sve više razvija i sve veći broj ljudi ima dijabetes upravo iz istih razloga.
Kako prepoznati dijabetes?
– Dijabetes tip 1 se mnogo lakše prepozna jer se ne luči insulin uopšte i telo odmah reaguje, jer je visok nivo šećera u krvi koji utiče na to da vam se često mokri, da ste stalno žedni, umorni, da imate tremor, malaksalost i gubite na kilaži zbog visokog nivoa glukoze u krvi.
Problem kod tipa 2 je to što može dugo da prođe neopaženo, jer se insulin luči, ali samo ne ide na pravo mesto. A i tu su simptomi umor, malaksalost, drhtavica, pospanost posle jela zbog skoka glikemije i zato je važno ići kod lekara čim se neki od tih simptoma osete.
Kao neko ko veći deo života živi sa dijabetesom, Jovana je svesna da se mnogo toga promenilo, pre svega u pristupu samoj bolesti.
– Način razvijanja i kontrolisanja dijabetesa je drugačiji. U smislu, pojavio se novi vid terapije kao što su insulinske pumpe koje nisu bile pre nekih 10-15 godina, dobili smo senzore koji su olakšali praćenje glikemije u krvi, tako da ne moramo da se bockamo konstantno da merimo šećer, a na taj način se mnogo lakše kontroliše dijabetes.
Međutim, Jovana ističe kako nemaju svi ljudi ista prava na lečenje, nemaju svi prava na senzore i pumpu jer je to tako regulisano zakonom. Moraju da se ispune određeni parametri da bi se dobio određeni vid terapije, ali, dosta se i poboljšalo i dosta se radi na tome, ipak ima još prostora da se poboljša status i lečenje osoba sa dijabetesom.
– Kod dijabetesa sve igra ulogu. I to da li ste bolesni, zdravi, koliko ste popili kafe, vode, da li ste pod stresom, pogotovo kod tipa 1, a tu je najbitnije da znate da date insulin u skladu sa hranom.
Kod tipa 2 je bitno da ishrana bude izbalansirana, da ne podiže mnogo nivo glukoze u krvi i da prosto budete fizički aktivni u smislu da na taj način pokrećete malo metabolizam. Bitno je da uzimate hranu ako imate manji glikemijski indeks i da prosto budete u balansu što se tiče ishrane.
Ljudi inače nemaju dobre navike u ishrani, pa često izbace sve ugljene hidrate, ali je bitno da se unose zdravi ugljeni hidrati. Fizička aktivnost je, takođe, izuzetno važna, jer se tako smanjuje glukaza, poboljšava se glikemija, protok, osetljivost na insulin, sprečava se nastanak komplikacija jer se prosto trenira i održava telo zdravim.
Kako bi uvek imala najadekvatnije informacije koje se tiču dijabetesa, Jovana često posećuje konferencije o ovoj bolesti, ali je i sama učesnik, na taj način se dodatno edukuje, ali i trudi da drugima prenese svoje znanje i pobiljša svakodnevicu.
Bonus video:
(Espreso / Blic žena / Prenela:M.S.)
Dodaj komentar