Kažu da je Ivo Andrić izbačen iz masonske lože kad je zaveo ženu svog kuma

Naš slavni pisac, nobelovac Ivo Andrić, bio je član masonske lože u svojoj mladosti, o čemu danas svedoče navodne pisane izjave samog Andrića o tom iskustvu.

Dokaz da je naš nobelovac pripadao masonima istoričar Nenad Petrović iz Instituta za strategijska istraživanja pronašao je prilikom revizije Nedićeve dokumentacije u Vojnom arhivu. Među odgovorima na tipski upitnik, kakav su dobijale bivše diplomate i drugi osumnjičeni za pripadnost slobodnom zidarstvu, a koji je potpisao vanredni komesar Tanasije Đ. Dinić, nalazi se i izjašnjenje pisano Andrićevom rukom, plavim mastilom na belom papiru.

Zoran Nenezić, autor knjige „Masoni u Jugoslaviji 1764-1980“, Andrićevo ime na spiskovima masona pominje u nekoliko navrata, a Petrović navodi i katoličkog teologa Ivana Mužića, koji spominje Andrića među hrvatskim omladincima koji su nadahnuti jugoslovenskim unitarizmom postali masoni.

On između ostalog navodi „da su Ivo Andrić i Gustav Krklec bili isključeni iz masonstva zato što je Andrić bio u ljubavnim odnosima s Krklečevom ženom“. Petrović, međutim, kaže da po navedenoj signaturi taj krunski dokument nije uspeo da pronađe.

Branko Lazarević, ugledan književnik i diplomata, posle rata uklonjen s javne scene i isključen iz saveza književnika, u šest decenija skrivanom “Dnevniku jednog nikoga”, slučajno nađenom 2004. u Herceg Novom, piše:

„Andrić je imao izvesne prisnije veze sa ženom Gustava Krkleca, zbog čega je izbačen iz masonerije u koju je, izgleda, ušao zbog karijere“. Lazarević piše da je Andrić, kada ga je Krklec pritisnuo, svoju vezu sa njegovom ženom priznao rečima: „Znaš, to je ovako bilo. Rominjala je neka kišica… Pa, tako, onda se i to desilo“.

Andrić je, inače, Persidi Keršenijević i Gustavu Krklecu bio venčani kum. Premda je svoj privatni život strogo čuvao od očiju javnosti, mnoge stvari o njemu se i danas prepričavaju više u formi trača i nagađanja. Međutim, ako znamo da se Andrić i venčao sa udovicom svog prijatelja, možemo donekle da pretpostavimo kakav je imao odnos prema ženama. Nema sumnje da je Andrić voleo žene i da su žene volele njega, ali i o pravoj naravi odnosa s, recimo, Eugenijom Gojmerac, Zdenkom Marković ili Isidorom Sekulić, znamo vrlo malo. I o ljubavnoj aferi s Krklečevom ženom saznalo se tek iz masonskih izvora.

Andrić se oženio kasno, u 66. godini, s kostimografkinjom Milicom Babić. Ali, poznavao ju je od ranije. Kad je Andrić bio ambasador u Rajhu i Milica je boravila u Berlinu jer je njen suprug Nenad Jovanović tada bio šef jugoslovenskog Presbiroa. Družili su se i Andrić je često zalazio u njihov dom. Možda je već tada planula ljubav.

Priča o trouglu Andrić – Krklec – gđa Krklec zataškavana je i prepričavana decenijama. Kažu da se tom temom naročito dobro zabavljao Miroslav Krleža, koji je napisao i članak „Ko je kome oteo ženu“. Likovanje mu je preselo 1961, kada je Nobelov komitet izabrao Andrića, iako je i on bio u užem izboru.

Istoričar Nenad Petrović kaže da je Andrić ostao veran masonskom zakonu ćutanja i da je popunjavajući upitnik Nedićeve vlade „otkrio“ samo ono što su slobodni zidari strogo dozirano puštali u javnost. Ističući da je masonstvo snažno uticalo na političke događaje u 18, 19. i 20. veku, i da po svoj prilici još uvek utiče, Petrović kaže da Andrić, kao pripadnik trećeg stepena (“majstor”), nikada do kraja nije otkrio tajne masona u koje su upućeni samo viši stepeni (najviši je 33. stepen). Ali intriga je ostala i s vremena na vreme zluradi kritičari njome pokušavaju da umanje veličinu jednog od najoriginalnijih književnika 20. veka.

(Kurir.rs/ EPK/ Većernji)