Klaudija Goldin dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju, za istraživanje rodne razlike u platama i položaja žena na tržištu rada

Nobelova nagrada za ekonomiju, poslednja u nizu ovogodišnjih Nobelovih nagrada, dodeljena je Klaudiji Goldin, profesorki sa Harvarda.

Klaudija Goldin je tek treća žena koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju, koja je prvi put dodeljena 1969, i prva žena kojoj je ovo prestižno priznanje dodeljeno samostalno, umesto da je deli sa još nekim.

Dr Klaudija Goldin (77) bila je i prva žena kojoj je 1989. ponuđen posao na departmanu za ekonomiju na Harvardu. Njen rad bavio se uzrocima rodnog jaza u platama, evolucijom položaja žena na tržištu rada u poslednjih 20 godina i implikacijama na budućnost radne snage.

Komisija je pohvalila dr Goldin za istraživanje o zapošljavanju žena, koje je pokazalo da je zaposlenost među udatim ženama opala 1800-ih godina, jer se privreda okretala ka industriji, a udaljavala od poljoprivrede. Angažovanje žena je potom poraslo 1900-ih, kada je uslužni sektor počeo da se širi kao deo privrede.

Goldin je period 1970-ih opisala kao posebno revolucionarni perid kada su žene u SAD počele da se stupaju u brak u kasnijim godinama, da ostvaruju napredak u visokom obrazovanju i na tržištu rada. Pilule za kontracepciju postale su dostupnije u tim godinama, omogućavajući ženama da rađaju kasnije i pružajući im više vremena i mogućnosti da formiraju identitet i van kuće, piše New York Times.

Ona je ilustrovala i rodnu nejednakost u platama kroz istoriju. Naime, u prošlosti su se razlike u platama mogle objasniti obrazovanjem i zanimanjem. Ali, dr Klaudija Goldin je pokazala da je i danas rodni jaz prisutan u zaradama između muškaraca i žena, na istim poslovima. I to obično počinje nakon što žena rodi prvo dete. U SAD žena zaradi 80 centi na svaki dolar koji muškarac zaradi.

U istraživanju koje je trajalo 15 godina, dr Goldin i njene kolege otkrile su da se razlike u platama povećavaju godinu do dve nakon što žena rodi prvo dete.

„Otkrića Klaudije Goldin imaju ogromne društvene posledice“, rekao je Randi Hjalmarson, član komisije i profesor ekonomije na Univerzitetu u Geteborgu.

Šta kaže dr Klaudija Goldin?

Dobitnica ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju rekla je da se nada da će ljudi shvatiti koliko su dugoročne promene važne za tržište rada.

„Oko sebe vidimo ostatke istorije. Nikada nećemo imati rodnu ravnopravnost dok ne budemo imali jednakost među parovima“, istakla je dr Klaudija Goldin, objašnjavajući da društvene i porodične strukture u kojima žene i muškarci odrastaju oblikuju njihovo ponašanje.

Iako je, navodi dr Goldin, došlo do velike progresivne promene, istovremeno postoje velike razlike, pa su žene te koje se češće vezuju za rad kod kuće.

Na pitanje šta je za nju kao ženu značilo da dobije Nobelovu nagradu, dr Goldin rekla je da to predstavlja neku vrstu kulminacije nakon godina i godina važnih promena ka većoj rodnoj ravnopravnosti u ovoj oblasti.

Ko su ostali dobitnici Nobelove nagrade za 2023?

• Nagrada za fiziologiju ili medicinu – Katalin Kariko i Dru Vajsman za otkrića koja su dovela do razvoja efikasnih vakcina protiv Covid-19
• Nagrada za fiziku – Pjer Agostini, Ferenc Krauš i An L’Uilije za dokaz da sitne čestice mogu da zadrže vezu jedna s drugom čak i kada su odvojene
• Nagrada za hemiju – Aleksej Jekimov, Mungi Bavendi i Luj Brus za otkriće i razvoj kvantnih tačaka, nanočestica toliko sićušnih da njihova veličina određuje njihova svojstva
• Nagrada za književnost – Jun Fose, norveški romanopisac, pesnik i dramski pisac, za inovativne drame i prozu koje daju glas neizrecivom
• Nagrada za mir – Narges Mohamadi, iranska aktivistkinja za ljudska prava koja se trenutno nalazi u zatvoru Evin, za borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i promovisanje ljudskih prava i slobode za sve

Foto: YouTube/Harvard University