Ko je bila Anka Obrenović Konstantinović? Skandalozan život rođake kneza Mihaila

Serija „Što se bore misli moje“ najnoviji je TV projekat koji osvetljava jedan deo srpske istorije, a on nam donosi priču o poslednjim danima kneza Mihaila Obrenovića.

Ostvarenje u režiji Milorada Milinkovića prati kraj života kneza, uz prisećanja na prošlost, a počinje njegovim planovima da se oženi svojom rođakom Katarinom Konstantinović.

Poznato je da do toga nije došlo – Obrenović je ubijen malo nakon veridbe, a u atentatu je pored njega stradala i Katarinina majka, njegova sestra od strica Anka Obrenović Konstantinović, jedna od najkontroverznijih žena u Srbiji u drugoj polovini 19. veka.

Ko je bila Anka Konstantinović?

Ćerka Tomanije i Jevrema Obrenovića, odnosno najmlađeg brata kneza Miloša Obrenovića, rođena je u Šapcu 1. aprila 1821. godine. Bila je jedno od osmoro dece, a iako se žene tog vremena nisu školovale, roditelji su se trudili da Anki pruže obrazovanje.

Ankina majka Tomanija poticala iz ugledne porodice ustaničkog vođe Ante Bogićevića, a ni u kući Obrenovića joj nikad ničega nije manjkalo, ni novca, ni ugleda. Njihov dom je bio najmoderniji u Šapcu tih dana, a u kuću ukrašenu skupoceno dolazili su razni tutori kako bi deca sticala što više znanja. Tako je Anka već sa osam godina imala časove klavira i gitare, a smatra se prvom Srpkinjom koja je umela da svira klavir. Tečno je govorila francuski i nemački, a to su samo neki od njenih talenata.

Kada je imala 10 godina, preselila se u Beograd, gde je o njenom obrazovanju brinula učiteljica Tina Tirol, a ona je prepoznala Ankin dar za pisanje, koji je nasledila od oca, neprestano obuzetog knjigama u svojoj bogatoj biblioteci.

Kada je imala samo 15 godina, objavila je svoju prvu knjigu – „Naravnoučitelne povesti“, koja je sadržala 14 pripovedaka prevedenih s nemačkog jezika. Time je Anka Obrenović postala prva književnica tadašnje Srbije, odnosno treća Srpkinja, posle Eustahije Arsić i Julijane Radivojević u Vojvodini.

Tutorka je u to vreme ohrabrila Anku da počne da vodi dnevnik, što je i radila od 14. decembra 1836. do 5. januara 1838, zahvaljujući čemu danas imamo njen uvid u rađanje ženskog stvaralaštva u 19. veku u Srbiji, kao i prvu žensku dnevničku literaturu.

Umalo se udala za autora teksta himne „Lijepa naša“

Istorija ćerku Tomanije i Jevrema Obrenovića pamti i kao Anku Pomodarku, zbog stila kojim se vrlo mlada izdvojila iz grupa ostalih ćerki uticajnih Srba. Ne samo što je odbacila narodnu nošnju već je nosila i haljine s dekolteom, a važila je za pravu lepoticu i devojku koja je svojim manirima mogla da stane rame uz rame s evropskim groficama.

Mnogi su bili zaljubljeni u nju, a jedan od onih koji su izgubili glavu pred Ankom bio je Antun Mihanović, zagrebački pisac, pravnik i diplomata, koji se danas najčešće pominje jer je autor himne Hrvatske „Lijepa naša domovino“. Kao prvi austrijski konzul u Beogradu, što je postao 1836, Mihanović je bio rado viđen gost kod Obrenovića, a prilikom svojih brojnih poseta zaljubio se u 16-godišnju Anku.

Poznato je da joj je pisao pesme, poput „Kamene djeve“ i soneta „Viđenje“, kao i da ju je zaprosio. Ipak, bio je odbijen jer je bio mnogo stariji od Anke – u tom trenutku je imao 41 godinu, a kako ne bi došlo do napetosti i neprijatnosti s tako visokim zvaničnikom, knez Miloš je iskoristio svoj autoritet.

Ankin stric se tada pitao za sve u Srbiji, pa mu nije bilo strano ni da dopušta i zabranjuje brakove, zbog čega je Miloš obrazložio Antunu Mihanoviću da Anka ne može da se uda za njega jer nisu iste vere. Malo ko mu je verovao jer su se i Miloševa deca venčavala s ljudima drugih religija.

U svakom slučaju, istovremeno je na dvoru preovladavao uticaj Francuza i Engleza, pa je Mihanović uskoro poslat u Beč.

Ko je bio muž Anke Konstantinović?

Tri godine nakon što je Antun Mihanović otišao iz Beograda, Anka Obrenović udala za se za temišvarskog bankara i spahiju Aleksandra Konstatinovića. S njim je dobila sina Aleksandra i ćerku Katarinu Konstatinović.

Nakon što je knez Miloš zbačen, Konstantinovići su otišli u izgnanstvo i skrasili se u Rumuniji, gde su imali još jedan dom. Navodno je Anka muža smatrala dosadnim, a potom je ostala udovica veoma mlada.

Skandalozna veza Anke Konstantinović

Posle smrti Aleksandra Konstantinovića, Anka nije dugo samovala, a ljubav je pronašla na neočekivanom mestu – u svom zetu. Nakon što je njena sestra Simka umrla, Anka se zbližila s njenim udovcem, poznatim trgovcem Jovanom Germanom.

Oni su postali glavna tema na beogradskim ulicama i u visokim društvenim krugovima, ali pravi šok za konzervativne Srbe 19. veka nastao je kada je otkriveno da su Anka i Jovan dobili dete. U pitanju je bila devojčica, koja je, nazvana Simeona, a zvali su se nadimkom Ankine pokojne sestre, odnosno Jovanove supruge – Simka.

Izvori navode da je German prosio Anku i da ga je ona odbijala, kao i da je Simku poslala u nemački internat i nastavila da bude predmet žudnje muškaraca tog vremena. Navodno je među njima bio i jedan od učitelja njene ćerke Katarine.

Odnos Anke i Mihaila Obrenovića i spletka koja se završila tragično

Anka i Mihailo su, kao sestra i brat od strica, odrastali zajedno i bili vrlo bliski od malena, a neki su smatrali – i previše. Navodno su se zaljubili jedno u drugo kad je Mihailo imao osam, a ona deset godina, na zgražavanje njegove majke kneginje Ljubice, žene kneza Miloša. Vrlo uznemirena, trudila se da ih razdvaja i spreči bilo kakav prelazak granice rođačkih odnosa, a to joj je i pošlo za rukom, pa je Anka dobila udvarače, a Mihailo se okrenuo svojoj poeziji.

Kako sama nije mogla da postane kneginja, Anka se posvetila tome da Mihailova žena postane njena ćerka. Dok je Mihailo, tada već knez, bio u nesrećnom braku s Julijom Hunjadi, Anka ga je spajala s Katarinom, a on se, uprkos tome što mu je bila sestričina i mnogo mlađa od njega, zaljubio.

Nakon što je 1861. saznao da iz jednog pisma da mu je Julija bila neverna s nemačkim knezom, Mihailo Obrenović je konačno doneo odluku da se rastane „od postelje i stola“, ali bez formalnog razvoda, pismenim sporazumom 1865.

Potom je knez zaprosio Katarinu, čemu su se protivili Crkva, političari (posebno Ilija Garašanin) i narod, ali je Mihailo bio odlučan i spreman da ide protiv svih.

Međutim, do oltara nikad nisu stigli – 10. juna 1868. godine knez Mihailo i Tomanija Obrenović i Anka i Katarina Konstatinović otišli su na Košutnjak, gde je tokom šetnje izvršen atentat na kneza.

U trenutku kada je shvatila šta će se dogoditi, Anka je iskočila ispred kneza Mihaila da bi ga zaštitila sopstvenim telom, usled čega je pogođena u slepoočnicu i grudi, pa je umrla s njim.

Deca Anke Konstantinović

Katarina je ranjena u ovom napadu, a dok su joj dva metka izvađena, jedan je nosila u telu do kraja života. Vodila je jednako skandalozan život za tadašnje društvo kao i njena majka, a nekoliko meseci posle smrti Anke i kneza Mihaila udala se za generala Milivoja Petrovića Blaznavca, istaknutog vojnog ministra za kog se pričalo da bi mogao da bude vanbračni sin kneza Miloša, odnosno još jedan brat od strica Katarinine majke Anke.

S njim je dobila sina Vojislava i ćerku Milicu, koja je preminula u detinjstvu, a potom se Katarina udala za Mihaila Bogićevića Ociku, koji je bio Ankin brat od ujaka.

Ipak, kasnije se zaljubila u 18 godina mlađeg muškarca, prijatelja njenog sina Vojislava, pa je ostavila muža.

Ankin sin Aleksandar A. Konstantinović postao je ugledni gardijski pukovnik i komandant Kraljeve garde.

Bio je u braku s Milevom Ostojić iz Trsta, s kojom je dobio sina Vladimira Konstantinovića i ćerku Nataliju, koja se udala za kneza Mirka Petrovića Njeguša, sina crnogorskog kralja Nikole I Petrovića.

Kada je reč o Ankinom najmlađem detetu, vanbračnoj ćerki Simki, koju je dobila sa zetom, ona se udala se za rumunskog vladara Aleksandra Lahovarija i postala najuticajnija žena u Rumuniji posle kraljice.

BONUS VIDEO

Sretenjski ustav je temelj moderne srpske države

( Glossy, Tamara Sorak Ranković )