Ko je bila Davorjanka Paunović

Život i delo Josipa Broza Tita i danas mnoge intrigira. Iako je preminuo 4. maja 1980. godine, u 15.05 časova, u Kliničkom centru u Ljubljani, tri dana pred svoj 88. rođendan, decenijama kasnije isplivavaju pojedinosti iz njegovog života.

U knjizi „Ivan Krajačić Stevo: Ja o sebi, drugi o meni“ iznesena je i priča o tome kako je Stevo dočekao duboku starost jer je znao “zašto je Ranković naprasno otišao u penziju, a i zbog čega Krcun Penezić nije imao šanse da dočeka penziju” ali najzanimljivija je, očito izmišljena, priča o tome kako se Tito „oslobodio Davorjanke Paunović“.

Ko je bila Davorjanka Paunović

Davorjanka je bila Titova najveća ljubav, iako su u njegovom životu postojale i druge važne žene, poput Herte Has, njegove prve nevenčane supruge. Ostala je zabeležena u istoriji kao Titova velika ljubav, iako se o njihovoj vezi i ne zna mnogo.

Davorjanka, 29 godina mlađa od Tita, bila je studentkinja francuskog jezika kada su se upoznali uoči Drugog svetskog rata. Njihov susret ubrzo je doveo do toga da postane njegova lična sekretarka, ali njihov poslovni odnos vrlo brzo se pretvorio u ljubavni. Davorjanka Paunović preminula je 1946. godine, kad je imala samo 25, a zvaničan uzrok smrti bila je tuberkuloza.

Teorija zavere o Davortjankinoj smrti

„Te noći, uoči prvomajske parade 1946. godine, Broz nije došao kući na večeru i spavanje. U domu ga je s nestrpljenjem očekivala bliska saradnica i nevenčana supruga Davorjanka Paunović Zdenka. Teško bolesna Zdenka, koju je izmorila bolest poznata u narodu kao jektika (tuberkuloza), smogla je nekako snage da ujutro porani ne bi li pronašla nestašnog Broza. Zdenka se vrlo rano iz rezidencije uputila u Beli dvor. Ubrzo je lako i brzo otkrila svog Josipa, u to vreme već maršala… Iz stanja očaja, u koje je dovedena bolešću, za koju kaže da napada ljude koji previše pate, Zdenka je ubrzo prešla u bezumno stanje. Kada je u jednoj od odaja Belog dvora zatekla nju, ženu crne kose, pored svog Broza, sva je treptala. Umesto pozdrava, usledio je vrisak… Zdenka je skupila poslednje atome snage, zgrabila pištolj, isti onaj kojim je pratila Broza prilikom njegovog odlaska iz Beograda na slobodnu partizansku teritoriju, u valjevski kraj. Usledio je pucanj“, pisalo je u knjizi „Ivan Krajačić Stevo: Ja o sebi, drugi o meni“

Kako je dalje napisano, sve se odvilo u trenutku, a rasplet događaja pomalo podseća na scenario za film. Ivan Krajačić Steva bio je čovek od najvećeg poverenja Josipa Broza Tita, ali i jedini čovek koga se maršal bojao. Koliko je bio uticajan govori podatak da su i njemu bukvalno raspredane legende. Prema jednoj uspeo je da se „reši“ Zdenke baš u toj noći pucnja.

Uzdrhtalu i već onemoćalu Zdenkinu ruku na obaraču preduhitrio je mlađi i na pištolju puno brži Brozov ordonans. Jedini očevidac, posmatrač sa strane bio je, a ko bi drugi, Ivan Stevo Krajačić. On je baš tada došao do Broza kako bi mu podneo najnoviji izveštaj. Kao oprobani i iskusni obaveštajac Stevo se najpre i brže od ostalih snašao – proglasio je Zdenkinu smrt i sve je krenulo prirodnim tokom… Ova legenda izgleda kao da su je pisala braća Grim ili baron Mihnauzen.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/M.J/Prenela:M.S.)