Kosovka devojka je kroz vekove postala simbol snažne žene u srpskim epskim pesmama i moralne pobede na Kosovu polju 1389. godine.
U istoimenoj narodnoj pesmi, ona luta po bojnom polju tražeći svog verenika Milana Toplicu, kuma Miloša Obilića i devera Ivana Kosančića.
Na tom putu pronalazi teško ranjenog viteza Pavla Orlovića, koji joj otkriva da su oni koje traži stradali u boju. Njene reči, „Jao, jadna, lude sam ti sreće…“, svedoče o njenoj dubokoj tugi.
Prema nekim izvorima, Kosovka devojka je zapravo bila Jelica Musić, sestričina srpskog kneza Lazara.
Milan Toplica, koji se zaljubio u Jelicu, bio je istorijska ličnost i jedan od Lazarevih vitezova, a pesma o njegovoj potrazi za Kosovkom devojkom ostala je simbol velikog srca srpskog naroda.
Više vekova kasnije, Predić je bio inspirisan ovom bezimenom heroinom da stvori svoje vrhunsko umetničko delo. Slika je prvobitno nastala po porudžbini Kola srpskih sestara, koje su želele da izrade razglednice za humanitarne svrhe.
Predić je video Kosovku devojku kao „prvu bolničarku“ iz srpskog nacionalnog mita, a skica je nastala 1914. godine, dok je slikanje završeno 1919. godine, simbolizujući obnovu Srbije posle Prvog svetskog rata.
Na slici je prikazan mitski junak Orlović, kojeg Kosovka devojka poji na samrti, smešteni u letnji pejzaž. Ova simbolika se odnosi ne samo na Kosovski boj, već i na moral i čast srpskog naroda.
Predić je imao model za Kosovku devojku, Leposavu Stanković, koja je pozirala za ovu čuvenu sliku.
O njoj se malo zna, ali je bila snažna ličnost sa jakim karakterom. Umrla je 2. marta 1995. godine, a njena reprodukcija slike čuvana je u njenom stanu.
Danas je ovo remek-delo, koje se smatra nacionalnim blagom, izloženo u Skupštini grada Beograda.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Dodaj komentar