Ko je bila najlepša princeza u istoriji Evrope? Biografija princeze Ileane Rumunske

Ako pokušate da na Guglu potražite odgovor na pitanje ko je najlepša princeza Evrope, on će vam ponuditi fotografije Kejt Midlton, princeze od Velsa i supruge princa Vilijama, zatim španskih princeza Sofije i Leonor, princeze Elizabete od Belgije, zatim princeze Ingrid od Norveške i mnogih drugih devojaka koje danas šarmiraju svet noseći tijare.

Međutim, ukoliko biste da zavirite malo dalje u prošlost i otkrijete koja princeza se smatra najlepšom u istoriji Starog kontinenta, najčešće ćete naići na jedno ime.

Princeza Ileana Rumunska često se naziva najlepšom princezom Evrope i najlepšim detetom Evrope, a njeni portreti su hipnotišući, nezaboravni i moćni mnogo više zbog njenog prodornog pogleda, crta lica i kose nego zbog veštine fotografa koji su ih snimili.

Ko je bila Ileana Rumunska, najlepša evropska princeza?

Princeza Ileana bila je ćerka kralja Ferdinanda I i kraljice Marije od Rumunije, a na svet je došla u Bukureštu, na samom početku 20. veka, 23. decembra 1908. godine.

Kao i većina istaknutih članova evropskih kraljevskih porodica i tada i danas, ona je potomkinja, konkretno praunuka britanske kraljice Viktorije, a poticala je i od ruskog cara Aleksandra II i portugalskog kralja Ferdinanda II.

Rodila se kao najmlađa od petoro dece, a njena starija braća i sestre bili su:

Još od malih nogu se izdvajala i isticala na dvoru u odnosu na ostalu decu.

– Ileana je od najranijeg detinjstva imala u sebi ozbiljnost koju ostalo četvoro nisu posedovali. Njene krupne tamnoplave oči su vas gledale s dubokom radoznalošću i činilo se da kao dete razume svaku emociju, s gotovo neobičnom lucidnošću – napisala je u svojim memoarima „Priča o mom životu“ njena majka kraljica Marija.

– Ileani je dobro ponašanje bilo urođeno. Ileana je, kao što to retko biva, rođena sa zakonitostima u sebi, pa nikada nije bilo potrebno učiti je razliku između dobrog i lošeg, ona je znala. Ali to nije učinilo da se ponaša kao da je superiorna, već je bila radosno, srećno dete, puno života i raspoloženja – zapisala je ona.

Nekoliko godina nakon Ileane na svet je došao njen mlađi brat Mirčea, s kojim je imala vrlo blizak odnos. Ona ga je, kako je napisala njihova majka Marija, „volela majčinskim žarom“, a on joj je uzvraćao jednako snažnom ljubavlju. Štaviše, voleo ju je više nego samu kraljicu, dadilje i dojilje koje su brinule o njemu.

Odrasla princeza Ileana

Princeza Ileana Rumunska rano je odlučila da počne da doprinosi rumunskom društvu, pa je tako sa 20 godina, 1928, osnovala Asocijaciju rumunskih devojaka i bila na njenom čelu.

Nakon toga se uključila u rad slične organizacije u Austriji i uskoro postala njena predsednica. Međutim, nakon nekog vremena je ona zabranjena posle anšlusa 1938. godine.

Ileana je organizovala rad mladih žena koje su se prijavile za volontiranje u Crvenom krstu, a bila je i organizatorka u prvoj rumunskoj školi za socijalni rad, bila je vrsna jedriličarka i godinama upravljala svojom „Ispravom“.

S obzirom na to koliko se izdvajala lepotom, Ileana je imala mnogo prosaca i o njoj se pričalo kako u narodu, tako i u visokim društvenim krugovima.

Bilo je mnogo tračeva, poput toga da se najmlađa rumunska princeza verila s italijanskim prestolonaslednikom, što je kraljica Marija morala da demantuje, a pričalo se i da se Ileana udala za bugarskog cara.

Jedina istina u brojnim tračevima je njena kratka veridba 1930. s nemačkim grofom Aleksanderom Hohbergom, koja je raskinuta kada je otkriveno da je on gej. To je posebno razočaralo kraljicu Mariju, koja se radovala mogućnosti da se Ileana uda za bogatog grofa engleskih korena.

Ipak, lepotica kakva je Ileana nije dugo čekala noge bračne ponude, a već sledeće, 1931. godine, udala se za nadvojvodu Antona od Austrije, princa od Toskane, i to u velelepnom dvorcu Peleš, u Sinaji. Ako je verovati glasinama, ovaj brak je dogovorio i požurivao njen brat kralj Karol II, koji je navodno bio ljubomoran na Ileaninu popularnost u Rumuniji, te ju je želeo van zemlje.

Nakon venčanja, Karol je tvrdio da Rumuni nikada neće tolerisati na Habzburzi žive na njihovom tlu, pa je odbio njihovu molbu da stanuju u Rumuniji.

Ileana i Anton dobili su zajedno šestoro dece, dvojicu sinova i četiri ćerke. Zbog njih je često brinula i patila. Njihov najstariji sin Stefan je bolovao od nečega što je nazivano „iscrpljujuća bolest“, pa ga je Ileana posvećeno negovala, a doživela je bolan gubitak: njena najstarija i trudna ćerka Marija Ileana i njen muž su poginuli u padu aviona u Brazilu.

Tokom rata, nadvojvoda je regrutovan i postao član Luftvafea, ratnog vazduhoplovstva nemačkog Vermahta, dok je Ileana osnovala bolnicu za ranjene rumunske vojnike u njihovom zamku Sonburg, nadomak Beča. U međuvremenu se Ileana vratila u Rumuniju 1944, s njihovom decom, i skrasila se u zamku Bran blizu Brašova. Anton je, takođe, uskoro došao da se pridruži porodici, a Crvena armija odmah ga je smestila u kućni pritvor.

Ileana je nastavila da radi i trudi se za rumunski narod, pa je u selu Bran osnovala bolnicu, koju je, u znak sećanja na svoju majku Mariju, nazvala „Bolnica kraljičinog srca“.

Po abdikaciji princezinog bratanca kralja Mihalja Rumunskog i dolaska komunista na vlast, ona je s porodicom morala da napusti Rumuniju.

Najpre su Anton i Ileana s decom otišli vozom u Beč, potom u Švajcarsku, a zatim su neko vreme živeli u Argentini. Skrasili su se na kraju u Sjedinjenim Američkim Državama, a dom su pronašli u masačusetskom Njutnu.

Najlepša princeza u istoriji Evrope tamo je držala predavanja protiv komunizma i sarađivala s Rumunskom pravoslavnom crkvom u Americi.Tada je napisala dve knjige – „Ponovo živim“, o svojim poslednjim godinama u Rumuniji, i „Bolnica kraljičinog srca“, o osnivanju ustanove koja je toliko značila i rumunskom narodu i njoj.

Novi život princeze Ileane

Ipak, njen brak s Antonom nije opstao. Razveli su se u maju 1954. godine, a Ileana se ubrzo potom udala za dr Stefana Nikolasa Isareskua. Za njega je bila udata do 1965, kada se ponovo razvela.

Nakon svega što joj se dogodilo, princeza Ileana odlučila je da posveti život Bogu. Od 1961. živela je u pravoslavnom manastiru u Francuskoj, gde se i zamonašila 1967. godine i dobila ime mati Aleksandra.

Vratila se, zatim, u SAD, gde je u Pensilvaniji osnovala Pravoslavni manastir preobraženja. Tamo je služila do 1981, kada se penzionisala, a nastavila je da živi u ovom manastiru do smrti 1991.

U Rumuniju se, od odlaska krajem četrdesetih, Ileana vratila samo jednom. Kada je imala 81 godinu, 1990, posetila je rodnu zemlju, a zbog zdravstvenih problema više nije mogla da se vrati. Po povratku u Ameriku je doživela prelom kuka nakon pada, a potom je u bolnici imala dva teška srčana udara.

Preminula je već 21. januara 1991. godine u Jangstaunu, u Ohaju.

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO

Sećanje princa Filipa Karađorđevića na kraljicu Elizabetu

( Tamara Sorak Ranković, Glossy )