radiobalkanfox
Film Ridlija Skota sinoć je imao bioskopsku premijeru a kritičari već uveliko pričaju da će Napoleon biti jedan od glavnih kandidata za Oskara.
Za odnos Napoleona i njegove supruge Žozefine de Boarne vezuju se brojne legende. Pre nego što su se upoznali, Žozefina de Boarne preživela je svakojake teškoće. Čak i nakon što se udala za Napoleona, svog drugog muža, njen život bio je daleko od bajke.
Ime Žozefina de Boarne nikada nije postojalo – barem ne tokom njenog života
Žozefina je bila najstarije dete Žozefa, kockara čija je porodica posedovala plantaže šećera na malom Martiniku, francuskoj koloniji u Karipskom moru. Žozef je prokockao svo porodično bogatstvo.
Žozefina de Boarne rođena je kao Mari Žozef Roz de la Pageri 23. juna 1763. i zvali su je Roz ili Mari-Roz. Kada se udala za Aleksandra, vikonta od Boarnea 1779. postala je vikontesa de Boarne.
Napoleon je više voleo da je zove Žozefina i ubrzo nakon što ga je upoznala postala je Žozefina Bonaparta. Žozefina de Boarne je ime koje joj je istorija dala.
Pre nego što je upoznala Napoleona, bila je udovica sa dvoje dece
Brak između Žozefine i Aleksandra ugovorile su njihove porodice. Ona je imala samo 16 godina kada je otišla u Francusku da upozna muža, a on nije pokazivao previše interesovanja za nju. Po svemu sudeći, njegova motivacija za brak bila su društvena očekivanja i nasledstvo. Aleksandar je u doba revolucije pogubljen na giljotini.
Iako brak nije bio srećan, Žozefina i Aleksandar imali su dvoje dece, sina i kćerku. Nakon što su se razišli, kćerka Hortenzija ostala je sa majkom, dok je sin Ežen otišao da živi sa ocem. Oba deteta bila su bliska sa majkom celog života, piše Mentalfloss.
I Napoleon je bio blizak sa Hortenzijom i Eženom. Ežen ga je često pratio u vojnim pohodima. Kada je Žozefinin i Napoleonov brak bio u krizi, ona je ohrabrila brak između Hortenzije i Napoleonovog brata Luja, u velikoj meri kako bi stabilizovala svoju situaciju. Žozefina je postala svekrva svom deveru, Luj je postao kralj Holandije, a Hortenzija kraljica.
Promenila je godinu rođenja
Žozefina i Napoleon venčali su se 9. marta 1796. Mladoženja je zakasnio dva sata na venčanje. Kako je ona imala 32, a on 26 godina, oboje su promenili datume rođenja na venčanom listu kako bi izgledalo da su sličnih godina – ona je oduzela četiri godina, a on dodao 18 meseci.
Porodica Bonaparta nije prihvatila Žozefinu jer su smatrali da starija žena sa dvoje dece nije prikladna za Napoleona. Njena neskromna i rasipnička priroda nije bila u skladu sa njihovim idealima štedljive, porodične žene te su na njenu sofisticiranost gledali kao na pretnju.
Žozefina i Napoleon su se venčali dva puta
Nezadovoljan sekularnom proklamacijom kojom je postao car Napoleon I u maju 1804, Napoleon je želeo dodatno regligiozno posvećenje. S obzirom na to da Žozefina i Napoleon nisu imali versku ceremoniju, Papa Pije VII insistirao je da ozvaniče brak tako što će položiti zavete – 1. decembra 1804, dan pre krunisanja.
Krunisanje je obavljeno u Notr Damu, na pažljivo isplaniranoj ceremoniji. Umesto da papa izvrši njihovo krunisanje – Napoleon se sam krunisao. Stavio je krunu prvo na svoju, pa na Žozefininu glavu. Žozefina Bonaparta postala je 2. decembra 1804. francuska carica i kraljica Italije.
Nisu mogli da imaju decu
Žozefina nije mogla da zatrudni dok je bila u braku sa Napoleonom. Postoje priče da je lečila neplodnost u termalnim vodama u Plombijer-le-Benu, koje su bile poznate po lekovitim svojstvima. Tačan uzrok neplodnosti nije poznat, ali prema nekim istoričarima moguće je da su godine korišćenja toksične šminke mogle dovesti do toga. Kako nisu uspeli da imaju zajedničkog naslednika, njihov brak je poništen 1810. Napoleon se oženio Marijom Luziom Habzburškom i sa njom dobio sina Napoleona II Bonapartu.
Nekoliko susreta sa smrću
Godine 1788. Žozefina se vratila na Martinik, svoje rodno ostrvo, navodno da bi videla majku, a verovatno zbog dugova i skandala koji su je pratili zbog brojnih afera na dvoru. Za dlaku je izbegla topovsku kuglu na putu do broda, a društveni nemiri na Martiniku naveli su ej da se vrati nazad u Francusku.
Kada je 1798. bila u poseti gradu Plombijer-le-Benu, nju i njenu pratnju sobrica je pozvala da izađu na balkon na prvom spratu da vide nešto zanimljivo napolju. Svi su pali jer se balkon srušio pod prevelikom težinom. Žozefina nije mogla da hoda nekoliko dana i imala je užasne bolove u leđima.
Kada je Napoleon postao prvi konzul Francuske Republike, ovaj položaj doneo im je mnogo neprijatelja. Na Badnje veče desio se neuspeli atentat, dok su putovali kočijom na operu. Napoleon je ostao nepovređen, ali je Žozefinina kočija bila oštećena, povredivši njenu kćerku i prolaznike.
Preminula je u svom domu u Malmezonu, kada je imala samo 51 godinu. Prehladila se, ali je odbijala da miruje kako bi stigla na sva društvena dešavanja. Dobila je groznicu i bivala sve bolesnije. Preminula je posle nekoliko dana, 19. maja 1814. godine.
Foto: Antoine-Jean Gros, Public domain, via Wikimedia Commons
Original magazin
Dodaj komentar