Ko je bio Đorđe Vajfert

Čovek koji se nalazi na novčanici od 1.000 dinara je ujedno i čovek koji je zadužio srpski narod toliko da nepresušna priča o njemu verovatno nikada neće moći da pokaže koliki je trag ostavio.

Jedni kažu da je bio pivar, drugi industrijalac i dobrotvor. Jedno je sigurno – ime Đorđa Vajferta bi trebalo izgovarati sa mnogo poštovanja. Iako je bio Nemac po poreklu, srpski narod zvao je svojim.

Đorđe Vajfert je rođen u Pančevu, tadašnjoj Austrougarskoj, 15. juna 1850. godine. Njegova majka Ana i otac Ignjat bili su Nemci, katolici. Vajfertov deda doselio se u Pančevo početkom 19. veka iz Vršca, a poreklom su bili iz Gornje Austrije. Deda Đorđe, po kome je industrijalac dobio ime, okušavao je sreću prvo kao trgovac, a zatim kao pivar.

Mladi Đorđe Vajfert oduvek je sanjao da živi sa one druge strane Dunava, pa su mnogi govorili da je bio poreklom Nemac, ali dušom Srbin. Srpsko državljanstvo dobio je tek zahvaljujući knezu Mihailu Obrenoviću, koji se zauzeo za njega. Po dolasku u Beograd, Vajfert je postao prepoznatljiv i veoma uspešan industrijalac, zahvaljujući marljivosti i sposobnosti.

Sa samo 23 godine, nakon što je stekao srpsko državljanstvo, Đorđe je kupio plac na brdu Smutekovac, današnjem Topčideru, gde je podigao pivaru koja će postati Beogradska industrija piva – BIP.

Iako je bio jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, Vajfert je bio prepoznatljiv po tome što je stalno ulagao u svoje projekte, a sve to je radio sa velikim preduzetničkim duhom. Osim pivare, Vajfert je pokrenuo brojne projekte, među kojima je bio i rudnik uglja u Kostolcu.

Njegova želja za proširenjem industrije, ali i istraživanjem rudnog bogatstva Srbije, bila je neprekinuta. Iako su mnogi njegovi rudarski projekti, kao što su istraživanja u Kostolcu, Deli-Jovanu i Miroču, završeni neuspešno, Vajfert je ustrajao.

On je, uprkos gubicima, bio siguran u svoju sposobnost i verovao je u razvoj zemlje. Uz ogromna ulaganja, on je za Srbiju otkrio ležišta bakra u Boru, što je doprinelo razvoj rudarske industrije. Danas je upravo ovaj otkriveni rudnik jedan od najvažnijih rudarskih resursa u Evropi.

Iako je u svojoj potrazi za rudnim bogatstvima potrošio ogromne sume novca, Vajfert nije odustao od svojih planova, čak ni kad je bio na ivici bankrotstva. Tako je i nastala izreka „dužan kao Vajfert“.

Priča se da je pomišljao na samoubistvo, ali je mudro nastavio sa životom, iako su gubici bili ogromni. On je, uprkos finansijskim problemima, i dalje bio uzor zbog svojih humanitarnih akcija i velikodušnosti.

Jedna od najpoznatijih anegdota vezana za Vajferta odnosi se na događaj dok je bio guverner Narodne banke Srbije.

Jednog dana, u njegovoj kancelariji pojavio se seljak sa juga Srbije. Došao je u Beograd u potrazi za poslom, ali mu je falilo 500 dinara da otvori gostionicu.

Potražio je prvu banku i tamo, videvši ga, odluče da ga nasamare. Pošalju ga u Narodnu banku da mu menicu potpiše „neki“ Vajfert.

Provukao se seljak i pored portira, našao kancelariju „tog nekog Vajferta“ i pravo s vrata:

– Ti li si taj Vajfert koji potpisuje menice?

Vajfert je odmah shvatio da je nesrećni čovek nasamaren, ali ga je oduševila njegova otvorenost i prostodušnost. Saslušao ga je, osmehnuo se i setio svoje pozajmice od 50.000 dinara u zlatu. Potpisao je na menici da on lično garantuje za vraćanje duga.

Đorđe Vajfert je bio posvećen srpskoj državi. Bio je jahač i kao konjanik učestvovao u ratovima. Tokom Balkanskih ratova, 1912. godine, Vajfert je platio za 60.000 vekni hleba koje su bile podeljene siromašnim beogradskim porodicama.

On je bio onaj tip čoveka koji se nije okrenuo samo sebi, već je stalno ulagao u dobrobit drugih. Osim toga, za života je poklonio mnogo vrednih imanja, među kojima su i slike, skice i akvareli starog Beograda, kao i numizmatička zbirka Univerzitetu u Beogradu. Za izgradnju Srpske akademije nauka i umetnosti, takođe je dao izdašne donacije.

Vajfert nije imao potomstva, ali je u svom testamentu jasno naglasio da želi da njegov novac bude iskoršćen za dobra dela i za pomoć svojoj domovini.

On je bio uvereni humanista i verovao je da treba davati kako bi se ponovo steklo. Iako su mnogi njegovi projekti imali problema, njegova sposobnost da upravlja novcem, ali i da ga nesebično deli, ostavila je dubok trag.

Đorđe Vajfert je preminuo 12. januara 1937. godine u 87. godini života. Ovaj veliki industrijalac, bankar, dobrotvor i patriota ostavio je neizbrisiv trag u istoriji Srbije.

 Video: Da li novac treba štedeti u obliku zlata?