Ko je bio Džamba, za kojeg se priča da su ga mrtvog uzidali u beton: Pisao i pesme za Džeja, a onda misteriozno nestao

Život legendarnog pevača Džeja Ramadanvoskog pretočen je u film „Nedelja“ gde su prikazani detalji njegovog teškog odrastanja i burnog života.

Foto: Uroš Arsić, Društvene mreže / Ringier

U ovom ostvarenju pominje se i folkerov brat, čuveni Don sa Dorćola, Iso Lero Džamba, o čijem ubistvu i dan danas kruže priče.

Džamba je važio za izuzetno odvažnog momka sa asflata, međutim, on je tragično nastradao. Kako su se širile glasine, zazidan je u temelje neke zgrade, dok drugi pričaju da je bačen u reku. Međutim, i u filmu „Nedelja“ je ipak prva priča – da je uzidan mrtav u beton.

Foto: Rajko Ristić / Ringier

Bivši telohranitelj Milorad Tomić jednom prilikom govorio je o njemu.

– Stanovali smo u istoj ulici, Džej je bio malo niže. Nosio me je na ramena, vodio po svadbama kao klinca. Žena koja radi kao krupije u kockarnici mi je rekla u Beograđanki. Onaj lift u koji su ga uveli, a u liftu ne može da se zadrži nikakva tečnost jer je samo sa tri strane zatvoren. Mora negde da curi. Kaže mi da je do članaka bilo krvi! Tako su ga „izbombardovali“ da je on još tu iskrvario – pričao je Tomić.

Inače, Iso Lero Džamba ušao je u crnu hroniku kao maloletnik – zbog džeparenja i šibicarenja.

Iako je bio sitne građe, oko 170 centimetara, težine oko 70 kilograma bio je veoma hrabar i smeo, a veoma rano počeo je da trenira boks, potom je boksovao i za Crvenu Zvezdu i Radnički.

Zbog svog fer pleja ušao je u legendu, a pobeđivao je mnogo jače i krupnije.

Obični ljudi koji su ga poznavali govorili su da je bio veoma korektan, sa lepim manirima, ali i veliku hrabrost da izazove mnogo jače i opsnije od sebe. Jedan takav konflikt došao mu je glave tog 23. septembra 1992. godine ispred “Palate Beograd”.

Gradske priče kažu da je zatvorski svet upoznao 1976. gde je završio zbog krađe novčanika i tuče na autobuskoj stanici. Zbog nekih svojih poduhvata na ulicama stekao je status opasnog momka od koga su čak strahovali i zatvorski čuvari. Mnogobrojni zatvorski cimeri su zbog njegove reputacije izbegavali da ulaze u konflikt sa njim, pa su gledali da mu ne protivreče. Ostao je upamćen kao neko ko se stalno svađao sa zatvorskim komandirima i isterivao pravdu za ostale zatvorenike, zbog čega je nemali put dobijao batine pendrecima.

Neke stare priče govore da je dok su ga vodili na premlaćivanje znao je da se otrgne i provuče se kroz rešetke, lomio je staklo i pretio da će iseći vene. Zbog svojih ispada često mu je sledovala samica uz dodatnu kaznenu meru vezivanja. Govorilo se da količina batina koje je on dobio u CZ-u, ne bi mogla da stane ni u 30 vagona.

Od cimera sa kojima je delio ćeliju zahtevao je disciplinu i dodeljivao im različite zadatke. Oni koji su se usprotivili dobijali su šamar, a oni malo tvrđi i batine. Oni koji su ga videli u zatvoru kažu da je bio posebno surov prema silovateljima i zlostavljačima dece, na njegovoj meti bili su i homseksualci, ali se oduševljavao sa onima koji su stigli zbog privrednog kriminala.

Proučio krivični zakonik

Džamba je svoje zatvorske boravke iskoristio da prouči krivični zakonik, koji je naučio napamet i poznavao svaku pravnu šupljinu, govorili su da je mnogo bolji nego neki advokati iako nikad nije kročio na Pravni fakultet. Zbog svog odličnog poznavanja krivičnog zakonika, nije se libio da nekom zatvoreniku, koji nije imao novca pomogne da valjano napiše žalbu, koja je prema tvrdnjama nekih upućenih znala da bude usvojena.

Osim svog pravnog umeća Lero Džamba pisao je I poeziju a jedna njegova pesma koju je otpevao folk pevač Džej Ramanadovski 1990- tih godina pod nazivom “Uspeo sam u životu” postala je hit. Govorilo se da su njegove pesme pune emocija, melanholične I setne.

Označen je bio kao predvodnik jedne jake ekipe iz najstrožeg centra Beograda, a početkom 1990-te postao je i vlasnik prve Agencije za zaštitu imovine i lica i za povraćaj i naplatu imovinskih dobara „Karmen“.