radiobalkanfox
Bivši glumac Rastko Lupulović (50), koji se zamonašio i uzeo ime Ilarion, pojavio se posle mnogo vremena u javnosti na komemoraciji glumcu Dejanu Matiću, a danas je služio i opelo na sahrani svog nekadašnjeg kolege.
Njega retko viđamo u javnosti otkako se zamonašio, a danas vodi potpuno drugačiji život u poređenju sa periodom kad se pročulo za njega. Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve imenovao ga je u patrijarhovog vikarnog episkopa novobrdskog, a Srbija pamti po ulozi Milančeta u popularnoj seriji „Otvorena vrata“.
Rastko se mnogo promenio od uloge u seriji „Otvorena vrata“ i danas bi ga malo ko prepoznao. Zamonašio se pre 28 godina, a svojevremeno je otvoreno govorio o stvarima koje mu pričinjavaju najveće zadovoljstvo.
– Najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup. Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran… U susretu sa verom i tradicijom, dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se… – rekao je Rastko u jednom intervju koji je dao nekoliko meseci nakon što se zamonašio.
Vladika Ilarion je rođen u Beogradu, a ljubitelji filmske umetnosti ga pamte po ulogama u filmovima „Biće bolje“ i „Paket aranžman“, seriji „Otvorena vrata“, dok ga obožavaoci pozorišta pamte ne samo po sjajnim ulogama, već i po nagradi za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ koju je dobio na Sterijinom pozorju u Novom Sadu 1996. godine.
Završio je Fakultet dramskih umetnosti i bio jedan od vodećih glumaca svoje generacije. Nije bio dobar samo pred kamerama, već i u pozorištu, gde se zatekao sasvim slučajno, kada ga je drugarica odvukla u Omladinsko pozorište „Dadov“. Tada je imao dugu kosu, kožnu jaknu i vodio potpuno drugačiji stil života.
Za igumana manastira Draganac postavljen je 2013. godine
– Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo – rekao je Lupulović pre nekoliko godina u emisiji „Eksploziv“.
Bonus video:
(Espreso / Kurir / Prenela:M.S.)
Dodaj komentar