Ko je Gojko Baletić | Kurir

Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne „Tesne kože“.

Prošle godine poverio nam je gde je „nestao“ nakon uloge koja ga je proslavila, a mi vam prenosimo najzanimljivije momente iz njegove bogate karijere.

Prvo sam hteo da budem pilot, jer su oni bile face uopšte, a posebno oni iz „Jata“. Oni su sa svojim naočarima i skupocenim satovima bili posebna sekta. To je bilo nešto fantastično, sijali su, samo što nisu imali oreol iznad glave. E, ali vidiš da nosim naočare? E, zbog toga nisam upisao. Na pregledu su mi rekli da imam astigmatizam. I to je otpalo.

Onda na brzinu s bratom upišem stomatologiju, mesec i po dana sam studirao. Kad sam video da je čovek u amfiteatru napisao hemijsku formulu za jedan element preko cele table, rekao sam: „Brate, beži odatle!“ I šta bi onda? Ugrabim poslednji trenutak da upišem pravni fakultet vanredno. Bogami, dao sam celu prvu godinu. Sledeće godine sam upisao FDU i tog dana sam položio poslednji ispit iz prve godine na pravnom.

Dolazim kući, zatičem oca i majku na terasi, oni malo iščekuju, malo ne, ali dobro. Kažem da su me primili na fakultet i da ću studirati glumu. Majka sva srećna: „Jao, sin glumac“, a otac ćuti. Vadim indeks pravnog fakulteta i pokazujem da sam položio sve ispite, a on uzima, tapka indeks i crnogorskim akcentom mi kaže: „Dobro, sine, gluma, u redu je to, al’ ovo ti, sine, samo ti ovo uči.“

Ocu za ljubav sam nastavio da studiram pravni, dao sam tri ispita. Poslednji mi je bio porodično pravo sa socijologijom porodice i tu sam dobio najvišu ocenu, mislim da je osmica bila.

Međutim, nisam mogao da nastavim, jer je FDU zahtevao potpunu posvećenost, čula si o tome, sigurno su ti već neki glumci pričali. Samo što nismo spavali tamo. Upisao sam u septembru, završio sam za četiri godine u junu, ma ni četiri godine. Posle sam upisao i neke postdiplomske na književnosti, koje nisam završio, ne znam ni sam zašto.

Još za vreme studija sam krenuo da radim. Prvu ulogu sam igrao u „Kako zabraniti muškarca“ i „Groblje automobila Arabalova“ Mirjane Ojdanić. Već 1979. godine sam snimio prvi film „Drugarčine“ s Mićom Miloševićem, igrao sam Brku. I onda su se uloge nizale.

Mene je publika upamtila kao Branka Pantića iz „Tesne kože“ i beskrajno sam srećan zbog toga. Ljudi te prepoznaju samo iz filmova, a onda kad počneš da im pričaš o teatru, kažu: „Ju, pa ti si neki ozbiljan glumac!“ Sad kad razmislim, prvi deo je baš bio davno, 1982. godine, tad sam na pulskom festivalu bio sa dva filma – „Balkan ekspres“ i „Tesna koža“.

Mića Milošević me video u „Drugarčinama“ i angažovao me je. Bilo je fantastično, upoznao sam se s velikanima, glumcima koji znaju kako se taj posao radi, i učio zanat. Nije sve tako slatko kao što misle, nekad iza scene ne bude tako. Nikola Simić se nije libio da kaže šta treba da se promeni. Nidža je bio jedan od tih koji je voleo da se meša i koji je umeo da uradi sve kako treba.

Lane Gutović je bio genijalan. Voleo je da improvizuje i menja, ali u duhu teksta i scene. Znaš verovatno sve o njemu i svi sve znaju o njemu, majstor, ja samo mogu da dodam da je bio izuzetan umetnik s kojim sam se jako lepo slagao i ponekad družio. Jednom je toliko izmenio tekst da je Siniša Pavić, kad je gledao materijal, rekao: „Izvinite, ja ovo nisam pisao.“ I znaš šta je bilo?

Ponovo smo snimali ceo taj deo. On je bio jako duhovit čovek, dešavalo mi se da nekada prekidamo scenu. Pogleda me i ušilji mi se sa obrvama, da ja koji sam smešljiv ne mogu da izdržim. Onda se uozbiljimo i krenemo dalje.

Gledajući ove moje slike, primetila si među njima i one iz Hilandara, Jerusalima… Sad ću ti objasniti šta je tu posredi. Mi smo oduvek slavili slavu i bili smo u veri. Ja sam sedam godina bio u braku sa našom čuvenom kostimografkinjom; čuj, našom, svetskom kostimografkinjom Bojanom Nikitović, sa kojom imam sina Vuka, i njega si videla tu među slikama.

Razvod mi je jako teško pao. Bila je to traumatična i gorka pilula i stvarno mislim da ljudi treba da urade sve da spreče to, a ne da se samo okrenu i odu. A posle trpe ljudi, a naročito deca. Bio sam u teškom stanju i javio mi se glas da treba da odem u Hilandar. To je bilo pre 25 godina i bilo je teško doći, jer je bilo dosta začkoljica i papirologije.

Ostao sam 20 dana. Obilazio sam manastire na Svetoj gori. Posetio sam naše isposnike u Karulji. Bio sam na liturgijama, družio se, radio i sve me je to taklo u srce. Jednog trenutka sam osetio da me je Bog takao u srce i Duh sveti.

Kada sam se vratio, prvi put sam zadobio jednu veliku blagodet, koja se s vremenom krnji. Krenuo sam da idem svake godine, mene je bratstvo Hilandara jako lepo primilo i ja im blagodarim na tome.

Hilandar me je sačuvao da budem živ kao čovek i pametniji. Vaspitao me je. Nisam više mogao bez toga da živim. Poslednji put sam išao pred koronu i poveo sam Vuka, trenutno mi se ne otvara i ne znam kad ću ponovo otići.

Od 2004. godine nosim titulu hadžije. U organizaciji pokloničke agencije SPC Dobročinstvo otišao sam u Jerusalim. Krenuli smo iz Beograda – Vaznesenjska crkva. Proveo sam petnaest dana u Svetoj zemlji. Jedanaest dana sam bio u Jerusalimu, tri u Galileji i jedan u Tel Avivu.

Hodočašće podrazumeva da se živi u hrišćanskom duhu. Bili smo tamo za vreme velikog posta, koji se 2004. godine poklopio s rimokatoličkim Uskrsom. Jerusalim je vrio od ljudi, što je bilo posebno uzbuđenje. Obišli smo sveta mesta uz čitanje prigodnih tekstova, počev od Hristovog groba. Imali smo simbolično krštenje u Jordanu. To je izuzetan, uzvišen put, pun vere. Jako sam ponosan na taj duhovni put, nakon čega sam osetio još veću blagodet i sreću.

 Poslušajte šta je Gojko Baletić otkrio o snimanju serijala „Tesna koža“: