Ko je ona mala iz Kasidola kao i Dragana?! Anica Milenković

Prvi album je snimila sa 13 godina i osvojila srca publike širom regiona, a nešto kasnije je ispisala istoriju.Ređala je hitove dok je odrastala na koncertima, nastupima i turnejama.

Pevačica se prisetila prvih koraka na estradnom nebu i otkrila kako je sve počelo.

– Oduvek sam volela da pevam. Kada sam bila mala imali smo seoske priredbe i ja sam redovno pevala. Moj deda je jako voleo što ja pevam i prijavio me je na festivalu koji se nije održao, ali na generalnoj probi su bili čelnici izdavačke kuće „Diskos“ koji su tražili mlade talente. Ne sećam se koga su tačno zvali da pitaju da li bih ja došla u Beograd da snimam, ali deda je bio taj koji me je vozio u Južni vetar… Dragana Mirković i ja smo iz istog mesta i bilo mi je jako drago ali i novo… Došla sam na probu čisto da vide „Ko je mala iz Kasidola kao i Dragana Mirković a koja lepo peva“. Tada sam upoznala Mileta Kitića i Mileta Basa. Kitić je tada rekao: „Ljudi, nemojte da me za*ebavate, kako dete sa 13 godina može da ima trilere“. Dok sam pevala na svadbama po mom kraju, mnogi pevači su dolazili ali sam ja svakako bila uzbuđena, sve mi je bilo novo i drugačije. To je drugi put bio da sam otišla u Beograd i uopšte iz svog sela.

– Na prvoj probi nisam ni znala šta treba da radim, otpevao mi je deo pesme, dao mi tekst i odveo me u gluvu sobu. Držala sam slušalice i gledala šta će da bude… Pesmu „Lančić“ smo snimili, tačnije celu ploču od osam pesama za tri, četri dana. Sve sam pratila šta mi je govorio i slušala. Kasnije je usledio poziv da snimimo spot. Bilo mi je sve novo i dobro sam se zabavljala, nisam shvatala ozbiljnost, nisam ni shvatala šta se dešava. Ja sam dete iz provincije, otišla u veliki grad, bilo mi je sve super, ali se nisam pitala šta će biti dalje. Ja sam se samo pitala kada ću biti na televiziji da se pohvalim drugarima, takvo je vreme bilo. Sedela sam kući jednog dana sa sestrom, bila je baka tu i radila nešto u avliji, na radiju kreće moja pesma. Koliko se sećam, ja sam se izhubila, vikala babi i dedi: „Ja sam na radiju“. Nakon spota su me svi prepoznavali, želeli da se slikaju sa mnom… Nikad to neću zaboraviti, tražili su mi autograme… Ta pesma je postala moja lična karta i mnoge pesme nisu nadmašile tu popularnost. Ja sam to prihvatila kao tako.

– U školi nije bilo problema, svi su bili srećni zbog mene, ali sa profesorima je bilo zategnuto… Bila sam dobar đak ali neposlušna. Neke reakcije profesora sam tek kasnije shvatilla. Nisam imala detinjstvo, ja sam ga proživela na putovanjima, na nastupima, koncertima, radiju… to je bila obaveza pevača. Iz ove perspektive, sada mi je žao što nisam imala detinjstvo.

(Kurir)

VIDEO: Anica Lazić, izjava