radiobalkanfox
Od osnivanja Srbije kao moderne države postojali su špijuni ili obaveštajci. Međutim, tek posle Prvog svetskog rata, kada je Kraljevina Srbija postala deo zajedničke države sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom, formirano je Odeljenje za javnu bezbednost.
U seriji „Sablja“ pojavljuje se lik po imenu Žarko Ilić, mada njegovo ime nije bitno. On je čovek koji deluje iz senke, iz drugog plana, nikada ne sedi na čelu, čak ne sedi ni za stolom, već sve posmatra iz ugla sobe, pa ipak moćniji je od svih onih koji za stolom sede. Ko je zapravo Žarko Ilić i koga predstavlja u stvarnosti?
RTS
U pitanju je izmišljeni lik, ali zasnovan na brojnim ličnostima o kojima se zapravo skoro ništa ne zna. Žarko Ilić je oličenje tajne službe i njene moći. On je zapravo služba oličena u jednoj ličnosti, a može da se zove i drugačije, može da se zove bilo kako. I sama tajna policija u Srbiji, pre toga Jugoslaviji, menjala je često ime, u skladu sa okolnostima, menjala se i prilagođavala okolnostima, ali je njen uticaj i moć ostajala konstantna, bez obzira na ime službe i ime čoveka koji je na njenom čelu. Tajna služba je tu i kada se promeni vlast, čak i sistem, jer oni raspolažu najvećim bogatstvom, oni su čuvari tajni, ne samo svojih, već što je i važnije, tuđih tajni.
Žarko Ilić nikada neće biti direktor niti načelnik, čak neće biti ni zamenik, on će pre biti savetnik, čovek koji će brusiti i usmeravati, pa i kontrolisati rukovodioce, koji je ceo život proveo u službi, potpuno joj je odan i spreman sve da uradi za nju.
Printscreen/RTS
Žarko Ilić smatra sebe čuvarom tekovine i naslednikom brojnih tajnih agenata, koji su pre njega bili čuvari svojih i tuđih tajni, ali i usmeravali sudbinu zemlje i njenih stanovnika u pravcu za koji oni smatraju da treba, po bilo koju cenu, korigujući pravac, ako treba, i zločinom.
Duga nit srpske tajne policije
Istorija srpske tajne policije je duga i skoro da je jedna neprekidna nit. Zvuči neverovatna priča s kraja Drugog svetskog rata i nastanka nove, komunističke tajne policije. Najveći protivnik novih vlasti bili su možda agenti Specijalne policije, koji su opisani u seriji „Otpisani“ na potpuno pogrešan način. U pitanju nisu bile budale i pijanci, već surovi mučitelji, neki od njih vrlo inteligentni koji su dobro poznavali komuniste, koje su proganjali i pre nemačke okupacije, a kada su došli nacisti rado su se stavili u njihovu službu.
Jedan od najgorih bio je Božidar Bećarević. Spas je pokušao da nađe u bekstvu, ali je uhvaćen u Italiji u aprilu 1945. godine, a u januaru 1946. izručen je vlastima nove Jugoslavije. Državna komisija za ratne zločine ga je već identifikovala, što i nije bilo teško, jer je spisak njegovih zlodela i žrtava bio dugačak. Ipak, nakon izručenja nije usledilo brzo suđenje i još brža egzekucija, već je pred sud izveden tek 1949. godine, a pogubljen je 1950. godine. Te četiri godine Bećarević je, prema nekim informacijama, proveo učeći bivše neprijatelje, komuniste, svom zanatu – kako biti agent tajne policije, među njima možda i nekog Žarka Ilića.
Serija Sablja promo
Od osnivanja Srbije kao moderne države postojali su špijuni ili obaveštajci. Međutim, tek posle Prvog svetskog rata, kada je Kraljevina Srbija postala deo zajedničke države sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom, formirano je Odeljenje za javnu bezbednost (8. maja 1919). Ovo telo preuzelo je staranje o državnoj bezbednosti, kao i suzbijanje antidržavne propagande. Naslednica ove organizacije je Odeljenje za zaštitu naroda (Ozna). Sve funkcije političke policije i kontrašpijunaže od odgovarajućih obaveštajnih centara prebačene su na novoformiranu organizaciju. Nastala je po nalogu Vrhovne komande Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije na oslobođenoj teritoriji dok je Drugi svetski rat još trajao.
This and That Productions
Ipak, njen vek bio je kratak, te su 1946. godine, kada je formirana Savezna vlada, njene nadležnosti prenete na dve nove organizacije – Uprava državne bezbednosti (Udba) i Kontraobaveštajna služba Jugoslovenske armije (KOS) u Ministarstvu odbrane. Nakon raspada Jugoslavije i formiranja nezavisnih država u Republici Srbiji, 1992. godine formiran je Resor državne bezbednosti Republike Srbije. Posle ustavnih promena 2006. godine formirane su: jedna civilna, hibridna, bezbednosno-obaveštajna služba (BIA), dve vojne agencije (Vojnoobaveštajna i Vojnobezbednosna agencija) i dve službe pri Ministarstvu spoljnih poslova (Služba za istraživanje i dokumentaciju (SIB) i Služba bezbednosti Ministarstva spoljnih poslova).
Premijera serije „Sablja“:
Kurir
Dodaj komentar