Ko su bile gejše

Gejše, poznate kao „geiko“ u Kjotu i „geisha“ u Tokiju, su tradicionalne japanske zabavljačice koje su vekovima integralni deo japanske kulture.

Njihova uloga prevazilazi običnu zabavu; one su čuvari tradicionalnih japanskih umetnosti, delujući kao kulturni ambasadori i edukatori.

Istorija i evolucija gejši

Poreklo gejši može se pratiti do 18. veka, tokom Edo perioda, ali njihovi koreni sežu još do Heian perioda (794-1185) sa zabavljačicama poput „saburuko“ i „shirabyoshi.“ Ove rane izvođačice postavile su temelje za ono što će kasnije postati profesija gejši.

U početku su gejše uglavnom bili muškarci. Međutim, do 18. veka, žene gejše su postale dominantnije, naročito u kulturnim centrima Kjota i Edoa (današnji Tokio). Termin „geisha“ znači „osoba umetnosti,“ odražavajući njihovu obuku u tradicionalnim japanskim umetnostima kao što su muzika, ples i poezija​. Brak im je bio zabranjen, ali ljubavnici i potomstvo ne.

Uloga gejši u japanskom društvu

Gejše igraju značajnu ulogu u očuvanju i promociji japanske kulture. Visoko su obučene u raznim tradicionalnim umetnostima, uključujući sviranje instrumenata poput šamisena, izvođenje elegantnih plesova i vođenje čajnih ceremonija. Njihova primarna funkcija je da pružaju rafiniranu zabavu svojim klijentima, koji su često poslovni ljudi, političari i intelektualci​.

Pored izvođačkih veština, gejše su poznate po sposobnostima vođenja razgovora. Dobro su upućene u literaturu, poeziju i aktuelna dešavanja, omogućujući im da učestvuju u intelektualnim diskusijama i stvaraju sofisticiranu atmosferu za svoje klijente​.

Obuka i život gejše

Put do postajanja gejše je rigorozan i zahtevan. Obuka počinje u mladim godinama, obično tokom tinejdžerskih godina, i može trajati nekoliko godina. Aspiring gejše, poznate kao „maiko,“ pridružuju se „okiya,“ ili gejša kući, gde prolaze kroz intenzivnu obuku pod nadzorom iskusne gejše zvane „okasan“ ili majka​.

Početna faza obuke, poznata kao „shikomi,“ uključuje učenje tradicionalnih umetnosti, pravilnog ponašanja i pomaganje starijim gejšama u kućnim poslovima. Nakon završetka ove faze, učenica postaje „minarai,“ prisustvujući društvenim događajima i posmatrajući starije gejše. Završna faza je „erikae,“ gde učenica prelazi u punopravnu gejšu, nastavljajući da usavršava svoje veštine i gradi svoju reputaciju.

Kulturni značaj gejši

Gejše su često viđene kao modne ikone u japanskom društvu. Njihova tradicionalna odeća, kimono, pažljivo je izrađena i ukrašena složenim dizajnom. Prepoznatljiva šminka gejši, karakteristična po beloj bazi, crvenim usnama i crnim akcentima oko očiju, doprinosi njihovom ikoničnom izgledu. Ova pažljiva prezentacija simbolizuje umetnost i pažnju na detalje koja je centralna za japansku kulturu​.

Gejše takođe služe kao kulturni edukatori, prenoseći tradicionalne veštine i znanje sledećoj generaciji kroz sistem šegrtovanja. Uprkos smanjenju broja aktivnih gejši zbog ekonomskih i društvenih promena, one ostaju cenjene figure, oličenje elegancije i gracije japanskog umetničkog izraza​.

Savremene gejše

Danas je broj gejši smanjen, ali njihov kulturni značaj i dalje traje. One nastavljaju da igraju vitalnu ulogu u očuvanju tradicionalnih japanskih umetnosti i slavljene su kao simboli japanskog kulturnog nasleđa. Savremene gejše prilagođavaju se savremenom društvu, dok održavaju osnovne vrednosti i tradicije svojih prethodnica​.

Zaključno, gejše su više od običnih zabavljačica; one su čuvari bogatog kulturnog nasleđa Japana, osiguravajući da tradicionalne umetnosti i običaji ne budu zaboravljeni. Njihova istorija, obuka i uloga u društvu reflektuju dubinu i složenost japanske kulture, čineći ih trajnim simbolima gracioznosti i sofisticiranosti.

Iako se broj gejši smanjio, one i dalje igraju ključnu ulogu u promociji tradicionalnih vrednosti i umetnosti Japana. Moderne gejše često koriste društvene mreže kako bi širili svest o svojoj kulturi i privukli mlađe generacije. Iako su zadržale tradicionalne elemente, mnoge gejše danas prilagođavaju svoje nastupe i programe kako bi bile relevantne u savremenom društvu.

(Kurir.rs/SrbijaDanas/M.F.)

Bonus video:

Kurir