Ko su bili pripadnici zemunskog klana iz serije „Sablja“

Serija „Sablja“ koja je privukla ogromnu pažnju u čitavom regionu, osvojila nagrade u Kanu i Brnu, imala premijeru u Beogradu, Sarajevu i Leskovcu, stigla je i na male ekrane 2. novembra, svakog vikenda na RTS 1 od 20 časova. Zbog tematike kojom se bavi serija – ubistvo premijera Zorana Đinđiđa, kao i akcije „Sablja“ koja je usledila nakon toga, ponovo su u žižu javnosti došli svi učesnici ovog ubistva. Njegov atentat tada je organizovao zemunski klan u saradnji sa nekadašnjim šefom Jedinice za specijalne operacije Miloradom Ulemekom Legijom.

Uspon „zemunskog klana“ devedesetih, na čijem čelu su bili Dušan Spasojević zvani „Šiptar“ i Milan Luković, odnosno „Kum“, i dalje je predmet brojnih priča i špekulacija kada su mnoga njihova zločinačka dela u pitanju. Međutim, ono što i dalje važi za misteriju, uprkos zvaničnoj verziji događaja, jeste njihova brutalna smrt kada ih je grupa „sajevaca“ okružila i izrešetala prilikom pokušaja bekstva.

Dva kuma počela sa sitnim krađama

  Njihov upliv u kriminalni milje datira s početka devedesetih… Iz rodnog Retkocera u opštini Medveđa, Dušan Spasojević, kojeg su zbog mesta rođenja nazivali Šiptar, stigao je u Beograd 1993. Za svojim najboljim drugom iz detinjstva, koji mu kasnije postaje i venčani kum, takođe iz Medveđe, ubrzo dolazi i Mile Luković Kum. U Beogradu su odmah počeli sa sitnim krađama.

„Uhapsili smo ih  95. zbog obijanja automobila na parkingu kod VMA. U to vreme su tamo smeštani ranjenici iz BiH, a većini je rodbina dolazila iz unutrašnjosti ili iz inostranstva. Ostavljali su na parkingu automobile, često s torbama punim stvari, jer nisu mogli da ih vuku u bolnicu. Tu su ove bitange obijale vozila i krale stvari ljudima koji su došli da posete ranjenike! Barabe, to je bilo toliko odvratno“, govorio je o njima svojevremeno bivši načelnik UBPOK Bora Banjac.

  Ova slavna epizoda Spasojevića i Lukovića dogodila se samo pet godina pre nego što će postati nedodirljiv centar moći u Srbiji.

Prodavali drogu za Čumeta

Kao sitne kriminalce, Spasojevića i Lukovića pod svoje okrilje prihvata Ljubiša Buha Čume, za kojeg su prodavali drogu, uglavnom u Zemunu i Novom Beogradu. Posle prvog privođenja zbog preprodaje narkotika policajci su sa ovim dvojcem sklopili dogovor – puštanje na slobodu moraće da nadoknade cinkarenjem drugih dilera narkotika. Pukovnik policije u penziji Mile Novaković navodi primer:

– Neko vreme su bili neformalna veza policiji, jer nikad zvanično nisu registrovani kao takvi. Kasnije, kad su postali ozbiljni dileri, podmetanjem droge pokušali su da dobiju poene kod policije i da istovremeno eliminišu konkurenciju. Jednom su Albancu, vlasniku cvećare na Kalenić pijaci, poturili drogu u kutiju pored radnje, oko 100 grama lošeg heroina. Međutim, bilo je providno, inspektori su to shvatili istog dana. Drugi put su zajedno s Miladinom Suvajdžićem zvanim Đura Mutavi namestili u Novom Sadu sitnog dilera. Takav način ponašanja im je postao praksa i izrasli su u majstore manipulacije.

Družina se tek od 1997. postepeno uvećavala. Priključili su im se braća Aleksandar i Miloš Simović, Milan Jurišić, braća Fiškal iz Požarevca, Ninoslav Konstantinović… Dušan Krsmanović je, prema izjavi datoj policiji, Spasojevića upoznao 1997, kad je „čuo priče da on radi za državu i da obezbeđuje političare“. U samo nekoliko godina vođe kasnije formiranog klana stiču ogroman kapital i visoke pozicije u kriminalu.

Postali su najmasovnije kriminalno udruženje

  Praktično nepoznati u širem kriminalnom miljeu do 2000, Spasojević i Luković uspevaju da oforme najmasovnije kriminalno udruženje u Srbiji, pojedini policajci veruju – i u ovom delu Evrope. Da paradoks bude veći, kratkotrajna istorija „zemunskog klana“, posmatrana kroz delatnost njegovih predvodnika Duće i Kuma, ni približno nije impresivna kakvom su je sami prikazivali. Sasvim drugačiji utisak važio je za Ljubišu Buhu Čumeta i njegov „surčinski klan“.

Adresa s koje su vođe „zemunskog klana“ odskočile u visoki kriminal nikako nije bila Šilerova ulica u Zemunu, gde su Spasojević i Luković izgradili srbijansku verziju hacijende za svoje porodice i sastajalište pripadnika klana, već Čumetova „Kotobanja“ u Surčinu. Uostalom, tamo su preneli i većinu oružja ukradenog 5. oktobra 2000. iz policijske stanice Stari grad. Za ubistva koja su potom počinili uglavnom Sretko Kalinić i Mile Luković upotrebili su upravo ukradene „kalašnjikove“.

Spasojevićevo demonstriranje moći u klanu

  Jačanjem uticaja u srpskom podzemlju, Dušan Spasojević, vođa „zemunskog klana“, počinje da sprovodi teror među svojim potčinjenima. Suprotno idiličnoj slici o nekom jedinstvu u bandi, stvarnost je bila znatno drugačija.

Spasojević je podređenima zabranjivao da odlaze s porodicom na more, svakodnevno im je davao zadatke da ne bi bili bez obaveza, određivao mesečne plate shodno položaju u organizaciji – šefovi regiona od 1.000 do 3.000 maraka, batinaši po 500 maraka. Najbolje od njih, a to je bila grupa od 15 članova, nagrađivao je pravom da dobiju stan, kupe ili sagrade kuću.

Kako su ubijeni Šiptar i Kum

Dušan Spasojević i Mile Luković krili su se nakon atentata na premijera Zorana Đinđića sve do 27. marta 2003. godine, kada ih je policija pronašla i usmrtila, prema zvaničnoj verziji, jer su oni prvi „pripucali“ na policiju.

 Serija „Sablja“ stekla je veliku popularnost