Koja zanimanja će biti traženija, a koja manje plaćena u narednoj deceniji

Pretpostavlja se da će AI cunami pogoditi skoro milijardu radnika širom sveta, i zbrisati čak 14 miliona radnih mesta!

Uticaj veštačke inteligencije samo je jedna od glavnih strukturalnih promena koje će definisati svetsku ekonomiju u narednih nekoliko decenija.

ChatGPT neće moći da zameni medicinsku sestru koja brine o vama u bolnici ili građevinskog radnika koji preuređuje vašu kuću. Pobednici AI revolucije biće medicinske sestre i majstori koji će održavati novu ekonomiju nakon što mašine preuzmu kancelarijske poslove, piše Insider.

Predviđa se da će promene koje nam slede biti pozitivne za radničku klasu. U narednoj deceniji najbrže rastuća zanimanja biće u sektoru zdravstva, transporta, obnovljive energije i proizvodnje visoke tehnologije.

Najveći broj novih radnih mesta očekuje se u oblasti zdravstvene zaštite i socijalne podrške. Građevinarstvo takođe ima prostora da nastavi da se širi. Očekuje se i rast industrije električne opreme i poluprovodnika, a biće povećana i potražnja tehničara, poput elektromontažera i industrijskih tehničara, piše Insider.

Iako neće svi poslovi radničke klase biti “bezbedni” pod naletom veštačke inteligencije (radnici u maloprodaji, na primer, nemaju ružičastu perspektivu), za radnike sa nižim primanjima, u celosti, doći će do poboljšanja.

Ko je bezbedan u narednoj deceniji?

U nedavnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, analizirano je 19.000 pojedinačnih zadataka u skoro 900 zanimanja i koliko na njih može uticati veštačka inteligencija. Rezultati su bili prilično prosti: poslovi koji zahtevaju visok stepen lične interakcije i nerutinske fizičke zadatke suočili su se sa najmanjom količinom “smetnji” zbog veštačke inteligencije. To su sektori poput menadžmenta, zdravstvene zaštite, ličnih usluga i popravki, prehrambenih usluga, poljoprivrede, rudarstva, umetnosti, rekreacije itd.

Pročitaj i: Kolinsov rečnik izabrao AI za reč godine

Jednostavno je – bezbedni su oni poslovi koji se odvijaju u “nepredvidivom okruženju, oni koji zahtevaju određenu veštinu”. Rutinske pozicije koje su podložne automatizaciji i kompjuterizaciji beležiće opadanje plata dok će nerutinske uloge koje zahtevaju spretnost ili ljudsku interakciju imati veću potražnju, a samim tim i plate.

To je ono što je i nedavno istraživanje pokazalo: poslovi kao što su instalater klima uređaja, učitelj i frizer — poslovi koji nisu rutinski — biće relativno neoštećeni u narednih pet do deset godina.

Istraživanje koje je vodio OpenAI otkrilo je da četiri odsto radnika, uključujući molere, stolare i majstore koji pokrivaju krovove, nije ni imalo zadatke na koje bi AI mogla da utiče. I, iako bi tehnologija mogla da se infiltrira u više ovih uloga, one u osnovi ne mogu biti zamenjene mašinama.