U mnogim domovima slavi se kao krsna slava, a ove godine gozba treba da bude posna
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 8. novembra proslavljaju praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, u narodu poznatiji kao Mitrovdan.
Narodni običaj nalaže da se na Mitrovdan ostane kod kuće. Veruje se da onaj ko tog dana ne bude kod svoje kuće, cele će godine biti van nje i noćiti po tuđim kućama.
Za Mitrovdan se veruje i da predskazuje kakva će biti zima. Ako je dan sunčan, navodno će zima biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana, pa svi gledaju u nebo. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.
U Srbiji postoji i verovanje da na ovaj dan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bila bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna. Žene se ne hvataju igle, makaza i vretena.
Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru i obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom.
Sveti Dimitrije je rođen u Solunu u trećem veku naše ere, za vreme cara Maksimilijana. Ignorisao je carevo naređenje da progoni hrišćane i javno je propovedao hrišćanstvo.
Kada je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu gde je mučen i pogubljen. Solunski hrišćani tajno su ga sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva, a Dimitrije je proglašen zaštitnikom grada Soluna.
Prema predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, pa je on zato nazvan Mirotočivi. U srednjovekovnoj Srbiji, posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući i crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.
Ovaj dan je poznat, kako se verovalo, i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine.
Tako je i nastala krilatica: Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak.
( Glossy )
Dodaj komentar