Koji su običaji za slavu

Proslava slave, jedinstvenog srpskog praznika, doživelo je kroz vreme i prostor velike promene, pa je potpuno jasno zašto se u različitim krajevima slede različiti običaji. No, sve ono što je novo i što se razlikuje je manje bitno, sve dok se pri slavljenju zaštitnika porodice pridržavamo osnova – onoga na čemu i treba da počiva ovaj sveti dan.

Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.

Dan pre slave, priprema se slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljensike i osveštane vodeice. kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). Na centralnom delu najčešće je ukras sa simbolom ISHS koji znači Isus Hristos pobeđuje. 
Slavski kolač zapravo simbolizuje Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu jrv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, članovi porodice uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak. 

Dan pred slavu, priprema se slavsko žito. Žito se sprema od čistog zrna pšenice u čistoj vodi. Zatim se cedi i melje, a radi lepšeg ukusa, dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer. Slavsko žito se zatim prebacuje u činiju, lepo se oblikuje i ukrašava orasima i suvim voćem. Prilikom osveštavanja kolača, nosi se i žito – u sredinu se stavlja i pali svećica, žito se takođe preliva vinom u obliku krsta, a zatim se svećica vadi. Na njeno mesto možete da stavite neki cvet.

Žito prvo uzimaju ćlanovi porodice, a zatim gosti. Služi se sa čašom crnog vina i vodom.

Prema tradiciji, žito služi domaćica ili ćerka, a nosi ga na poslužavniku zajedno sa čašom vina i čistim kašičicama. Ipak, vino nije neophodno, jer je žito njime već preliveno, pa se može nositi voda.

Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak porodice, kao i za uspomeneu na preminule pretke. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života – smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.

U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da se žito ne sprema za sve slave, na primer za slavu Svetog Arhangela Mihaila. Međutim, to je novi običaj, jer se nekada žito pripremalo za svaku slavu jer se veruje da su svi sveci živi.