Iako je uložila trud da uštedi za ovaj poklon, njeni osećaji tokom svadbe i reakcije prisutnih ostavili su je razočaranom i posramljenom.
Ispovest o ovom iskustvu podelila je javno, govoreći o tome kako se očekivanja često razlikuju od realnosti i kako se osećala kao “bogata rođaka iz Nemačke” koja nije ispunila očekivanja.
„Kad živiš u inostranstvu, svi misle da si pun para, kao što je bilo tokom devedesetih“, rekla je. „A istina je da je život nepredvidiv – sada živim skromnije, uz obaveze i nesigurnu budućnost.“
Iako joj je srce bilo s bratanicom, osećala je težinu finansijskog opterećenja i posledica starenja, ali ipak se trudila da ispuni očekivanja i učestvuje u ovom važnom događaju.
Njen poklon bio je najiskreniji znak ljubavi, iako je primetila poglede i komentare o „velikim poklonima“ koje su drugi doneli.
,,I onda smo sutradan pričali s mladencima šta su sve dobili, govorili su kako im to nije bitno, ali bilo je, bilo je. Nekoliko puta su naglasili kako su im neki jadni rođaci iz Bosne doneli 500 evra, kako su se zadužili, jer su dugo čekali da se bratanica uda.“
„Nije mi krivo što nisu bili impresionirani, nego jer bih volela da pružim više mlađima koje volim. Ali, šta da se radi kad se život promeni,“ zaključila je, nadajući se boljem vremenu za sve.
Dodaj komentar