radiobalkanfox
U Beogradu, gradu koji trči u svom ritmu, trkačka kultura i generalno duh rekreativnih sportova su se u proteklim godinama značajno razvili – do te mere da veliki broj građana izlazi na ulice da bodri trkače tokom čuvenog aprilskog maratona. Jedan od ključnih činilaca u ovoj promeni atmosfere i stvaranju trkačke zajednice jeste i osnivač Bravehearts kluba Dušan Nedić, zajedno sa svojim timom.
Ovaj klub je posvećen ne samo rekreativnom trčanju, već i nordijskom hodanju i košarci. Iako su osnovani tek u martu ove godine, članovi BRAVEHEARTS kluba već su uspešno istrčali maraton u Amsterdamu i Veroni, te su učestvovali na raznim trkama širom Srbije.
U ovom razgovoru, Dušan nas je poveo kroz izazove i uspehe koje je doživeo u stvaranju kluba, njihovu predanost trčanju, omiljene trkačke staze, humanitarnu trku koju organizuju 30. decembra u Beogradu, ali i buduće planove kluba.
Ono što Bravehearts izdvaja od drugih trkačkih klubova u Beogradu i zemlji jeste spoj rekreativnih sportova, kreativnosti i zabave. Kako usklađujete koncept zdravog života i hedonizma u praksi?
Hajde da takav koncept nazovemo ispunjen i aktivan život. Kod nas je osnova takvog razmišljanja zdrav rekreativni i zajednički trening. To je preduslov da se ljudi osećaju zadovoljnije, takva energija se u grupi jako brzo prenosi i predstavljaju uvod u stvaranje dobre zajednice. Kada se dođe do jedne takve grupe, stvari samostalno idu svojim tokom, i ljudi sve to nadograđuju željom za putovanjima, zabavom i zajedničkim proslavama koje se kasnije trudimo da ispratimo.
Zajedno sa četvoricom trenera (Borisom, Markom, Stefanom i Dragoljubom), imaš veliko pređašnje iskustvo bavljenja sportom. Između ostalog, učestvovao si i na half ironman i maraton trkama. Kako je to izgledalo?
Iz ove perspektive, bio je sjajno i jako važno. Dožive se emocije koje nekad savremenom čoveku možda nedostaju, zatim ostaju uspomene i prijatelji za ceo život, i ono što je trenutno jako bitno, pomaže mi da razumem šta je rekreativcima potrebno. Ceo tim se zapravo trudi da članovima obezbedi ono što je i nama kao rekreativcima važno i uzbudljivo. To značajno pomaže u svemu na čemu radimo.
Kako se trčanje prožima sa konceptom mentalne snage i izdržljivosti; deo toga se može nazreti i iz samog naziva kluba?
U svaki sportski program koji nudimo smo ugradili ideju da postepeno, ali temeljno razvijamo kod ljudi naviku da se bave rekreacijom. Nije trčanje drugačije od usvajanja većine drugih navika, a ono što naš pristup čini nešto drugačijim jeste fokus na duže staze, tako da je svaki start kod nas sporiji nego što ljudi ponekad očekuju ali kasnije imamo vrlo strastvene rekreativce. Ime kluba više upućuje na odluku da se ljudi ohrabre da krenu, i otvorenog srca zavole ceo proces.
Koja je najneobičnija ili najuzbudljivija staza ili destinacija na kojoj su BRAVHEARTS-i trčali?
Najneobičnija tek sledi, jer u januaru klub vodi 40 svojih članova u Maroko, na trku u Marakešu. Bilo je više zanimljivih izleta u ovoj godini – moj utisak je da je ljudima bilo najlepše na Kopaoniku, u Amsterdamu i Veroni. Do kraja godine idemo i u Kotor gde će sigurno biti zabavno. Svakako nas naredne godine očekuje dosta sjajnih putovanja, u pripremi su, pa ne bih da otkrivam previše.
Postojite oko deset meseci – koja vam je najdraža priča ili trenutak koji ste imali kao klub do sada?
Odlično pitanje za ličnu retrospekciju. Stvarno se trudimo da ljudima pružimo usluge na koje kao tim možemo biti ponosni, međutim uvek postoji nedoumica kako će ljudi reagovati. Mislim da su trenuci kada se ljudi u velikom broju okupe i odazovu na stvari koje osmišljamo za njih najdraži za ceo tim.
Bilo ih je stvarno dosta ove godine, od velikih odlaska na putovanja, trke i žurke, do sjajnih odziva na treninzima, preko velikog broja ljudi koji će doći na trku koju spremamo. Tih dana stvarno budu leptrići u stomaku, i daju nam dodatni motiv da nastavimo dalje.
Ako biste opisali trčanje sa klubom BRAVEHEARTS u jednoj rečenici, koja bi bila?
Biću malo konkretniji, i izabrao bi reč „poverenje” kao najprisutniju stvar kod tima i članova. To sve polazi od naših trenera, koji imaju vrlo visok nivo empatije u svakodnevnom radu sa ljudima, te do usluga koje kreiramo i poslovnih planova koje pravimo. Naša najveća odgovornost, u kontekstu tima, jeste da to poverenje ne izgubimo, već da nastavimo da ga produbljujemo.
Iako je akcenat kluba na trčanju, u sklopu vašeg programa imate i treninge nordijskog hodanja i košarke.
Tako je, sve što smo spomenuli za trkače važi i za naše možda i najupornije članove, nordijske hodače. Svi trenažni programi i uopšte pristup koji imamo prema trkačima, vrlo je sličan, uz manja prilagođavanja i za nordijske hodače. U pitanju je sportska aktivnost koja iako sveobuhvatna po dobrim posledicama za zdravlje i telo, je i najlakši način za ulazak u rekreativni sport.
Što se tiče košarke, imali smo sjajnu sekciju koja je trenirala tokom proleća i leta na otvorenom, a zimu su prešli na neke od naših trkačkih programa. Trenutno još razmišljamo u kom pravcu želimo da razvijamo rekreativno bavljenje košarkom.
Kako vidiš evoluciju trčanja u budućnosti, i kako se klub prilagođava promenama u ovoj aktivnosti?
Naveo bih opšti trend mentalnih izazova i usamljenosti koji je vrlo pristupan, i mislim da trčanje, i trkački klubovi mogu odlično odgovoriti na potrebe ljudi da se osećaju dobro i da se druže. Iz tog razloga bih zaista voleo da vidim još sličnih kluba kod nas.
U Srbiji očekujem dalju popularizacija trčanja, ne isključivo kroz učešće na dugim trkama, već kroz spremnost većeg broja ljudi da povremeno ili kroz druge sportove se posveti trčanju. To znači da nas i dalje očekuje ekspanzija kraćih i zabavnih trkačkih događaja.
Za kraj, ono što se prepliće sa popularizacijom jeste da toj sve većoj grupi ljudi treba nuditi kompletne proizvode, i rekao bih usvajanje jedne dobre biznis logike. Dakle i trkač je potrošač, sve zahtevniji i njemu je potrebno ponuditi pažljivo pripremljen proizvod, koji uključuje trening ili događaj, ali i komunikaciju, marketing, brend i sve ostalo. Dosta toga što radimo je pod uticajem ovih tokova.
Takođe organizujete i humanitarnu trku Resolution run 30. decembra – deo iznosa od kotizacija ide u humanitarne svrhe.
Tačno tako, 24 odsto novca koji prihodujemo od startnina je namenjeno Ustanovi za smeštaj dece i omladine bez roditeljskog staranja. Odziv je premašio očekivanja, dolazi nam 500 ljudi, i i verujemo kako broj partnera i učesnika bude rastao u narednim godinama, zajedno sa rastom donatorskog procenta, da ćemo uspeti da ostvarimo veliki humanitarni efekat. Naravno trka će biti praznična, vrlo zabavna, tako da pozivam sve da dođu, čeka nas prava novogodišnja atmosfera, ravna staza na 5 km i odlična žurka nakon toga, pravi sportski matine.
Da li planirate da organizujete i neke druge događaje u budućnosti?
Veoma nas inspiriše efekat koji događaji mogu da imaju na sportsku i društvenu zajednicu. Imamo više planova za narednu godinu, neki su blizu zvanične najave, ali hajde da sačekamo da se sve kockice poklope pa ćemo se potruditi da svi saznaju za to. ?
Razgovarala: Vanja Ratković
Foto: Dino Halilović
Dodaj komentar