radiobalkanfox
Foto: Kurir, Beta Branislav Bozic
Vlade Divac nije zaboravio rodnu grudu, a naročito ne mesto Ivanje kod Prijepolja, gde je kao dečak čuvao krave, ovce, svinje po livadi. Tako bar kaže njegov brat od strica Nenad Divac.
Ekipa Kurira bila je u rodnom gradu proslavljenog sportiste, ali i u obližnjem selu u kojem mu živi najbliža familija. Stric i strina nisu bili kod kuće, ali zato prve komšije Radoje i Radica Spajić, devojački Divac, jesu.
– O,dobar dan, dobri ljudi, Vlada tražite, a pa on vam je pre neki dan bio. Nema ga danas, zakasnili ste. Ja ga učio da piše i čita. Alo, mlada, stigli gosti, izlazi – priča Radoje dok doziva domaćicu kuće, koja mu je sestra od strica. – Nismo se mi mnogo družili, ali bio je mnogo fin, jedno predivno stvorenje – kaže kroz osmeh Radica.
Njen suprug je pričljiviji:
– Jutros je bila i njegova ćerka Petra, dolaze oni. Vidite konja gore na brdu… E bratu je sve pomogao. Tu je njihova kuća, imanje, šuma. Od mene su nekad uzimali vodu, struju. Evo, vidite, imam dobrog pevca, možete da ponesete za redakciju. Hoćete kafu? Mlada, stavi kafu – srdačan je bio.
S Radojem odlazimo do lokalne kafane, gde je sedeo Vladov brat Nenad.
– Jeste, ja sam mu brat. Nemiran je bio kao mali, igrali smo se dok on nije otišao najpre u Kraljevo, u Slogu, pa onda dalje. Išao je tamo u srednju školu. Inače, nije bio neki đak, odmah to da ti kažem, doduše, i ja sam bio vrlodobar – kroz osmeh priča Nenad.
– On je živeo u gradu, a ja sam ovde na selu. Dolazili su vikendom ovde, on, otac, majka i brat Ivica. Brat mu sad živi u Beogradu. On je sam sebe zadirkivao i sebi pravio cirkus kakav je hteo. Bio je jako nemiran. Ja sam imao koš na štali i moj burazer je snimio film o Vladu, to je bilo davno, ’94. godine, ali je on povučen. Film je sniman ovde, pa u Kraljevu, pa u Partizanu. Bio je solidan film, ali nije se dopao njegovoj majci, pa je povučen. Skoro smo se videli na nekoj sahrani – govori on i nastavlja:
– On se nije promenio, da se uzvezdio, ne. Puši koliko pušim i ja, voli da popije rakiju. On i ja se nikad nismo potukli, ali jesam s drugim bratom. Bio mi je neozbiljan za tuče. Vlade je mlađi od mene pet godina. Nikad u životu ne bih pomislio da će biti košarkaš. Bio je netalentovan sto posto kad je bio mali. Nije ga zanimala košarka i odjednom nastade pravi sportista. Godine 1988. zove me Ivica da idemo da gledamo Vlada, ja reko „gde igra Vlade“, kaže u Slozi. Ja u šoku. Bio je mršav kao prut. Vozili bicikle, trčali i jurili kokoške, svinje. Baba i deda njegovi su imali krave, svinje, živinu. To Vlade pusti sve po livadi, majke mi – prisetio se Nenad za Kurir.
Ljiljana Stanišić
Kurir
Dodaj komentar