Ljiljana Stjepanović o karijeri, ulogama i savetima za svoju unuku

Pozorište na Terazijama proslavilo je u ponedeljak svoj 75. rođendan, a prva dobitnica novoustavnovljenog priznanja za životno delo „Radivoje Lola Đukić“ jeste Ljiljana Stjepanović. Gotovo pola veka Ljilja je zvezda ove kuće, ali je odigrala sjajne uloge i na televiziji. Na Pinku ćemo je od Nove godine gledati u seriji „Ljubav u tišini“, ali i novom film „Tapija“ mladog Luke Mihailovića, o čemu je govorila za Kurir.

Sećate li se svojih glumačkih početaka?

– Došla sam ovde još tokom studija. Starije kolege su nas podržavale i gurale da uđemo u razne predstave. Sećam se i sad, u mojoj garderobi sedele smo pokojna Branka Mitić i ja. Te njene anegdote, to nikada neću zaboraviti, ali i sa koliko energije je u tim poznim godinama ona radila predstave. Meni je to bilo fascinantno, a negde je i mene pokretalo. Recimo, ona se u osamdesetim godinama pela na drvo na sceni, što je meni bilo neverovatno. Ta vitalnost koju ova scena podrazumeva zaista dugo traje.

Koja vam je omiljena uloga u mjuziklu?

– U mjuziklu „Cigani lete u nebo“. Igrala sam i u prvoj varijanti, i u prvoj podeli, i u drugoj podeli. Nažalost, isto babu. I kao mlada sam bila baba Izergil. Prvu predstavu je režirao Čeh Petar Novotni i od njega sam dobila najveći kompliment u životu. Postala sam prvak Pozorišta na Terazijama sa tom predstavom i sa tom ulogom. On je prišao mojoj majci posle premijere i rekao: „Hvala vam što ste rodili Ljilju.“ To je za mene bilo nešto u tim godinama zaista neverovatno i dalo mi je krila da nastavim dalje. Onda mi je i Vladimir Lazić ponudio drugu varijantu, pa sam i tu igrala Izergil.

Na Pinku kreće nova serija „Ljubav u tišini“, koja se bavi Romima. Kakvu ulogu imate?

– Igram neki finu gospođu, a u duši sam Ciganka. To je prava uloga za mene (smeh).

Snimali ste nedavno u okolini Šapca novi film Luke Mihailovića „Tapija„.

– Radila sam s ekipom mladih ljudi. Mislim da će ovo biti dobar i gledan film. Kad sam bila mlada, bile su samo dve akademije, u Zagrebu i Beogradu, i mogli smo da biramo šta ćemo raditi. Danas ima puno glumačkih škola, ali i posla. Naš posao je takav da, ako ne radiš ništa, više nisi glumac.

Kakav savet imate za te mlade?

– Moja unuka Ksenija je glumica i učim je da ostane svoja i normalna. Gluma je posao kao i svaki drugi i ne smete dozvoliti da vas ponese uspeh. Posao morate raditi s ljubavnu i onda će postati i vaš život.

Radite li prvi put horor?

– Moja baka se pravi blesava da ne zna ništa o toj tapiju. Upoznala sam u Šapcu puno mladih kolega, pa se i osećam mladom. Luku sam upoznala na snimanju „Kalkanskih krugova“ i zato sam i prihvatila ovu epizodu.

Po čemu mislite da će publika najviše da vas pamti?

– Po ulozi Radojke u seriji „Selo gori“, ali i po Kići iz serije „Ljubav, navika, panika“. Te dve uloge su obeležile moju karijeru.

Zašto se nije ponovila takva serija?

– Teško je napisati dobar sitkom. Mladi mi danas viču na ulici Kićo.

Radoš Bajić o najvećim tajnama serije „Selo gori“

 Ljilja o ulozi Radojke