Ljubavna priča Simon de Bovoar i Žan Pol Sartra

Ljubavna priča Simon de Bovoar i Žan Pol Sartra prepuna je zanimljivih detalja.

Simon Ernestin Lusi Mari Bertrand de Bovoar rođena je 9. januara 1908. godine u Parizu. Bila je najstarije dete u buržujskoj porodici, a majka Fransois odgajala ju je u strogom katoličkom duhu. Bila je heroina savremenog feminizma i robinja ljubavi. Apsolutni gospodar njenog srca i života bio je čuveni filozof Žan-Pol Sartr, s kojim je imala ljubavno-prijateljsko-kolegijalni odnos.

Negirala je postojanje Boga, odbacila veru i proglasila se ateistom. U tom trenutku započinje njeno istraživanje filozofske literature i prva preispitivanja ljudske egzistencije.

Tokom studija, upoznala je Žan Pol Sartrea, koji je bio impresioniran njenim znanjem. Sartr je poželeo da je upozna. S druge strane, Simon je dugo želela da postane deo njegovog intelektualnog kruga pa je odmah pristala na zajedničko učenje.

Otvorena veza puna strasti

Ubrzo su započeli i intimnu vezu, ali ona nikako nije ličila na uobičajen ljubavni odnos. Bovoar je odbila Sartrovu prosidbu nakon čega su osmislili vrlo liberalnu i otvorenu vezu. Iako su bili zajedno sve do njegove smrti, nikada nisu zajedno živeli niti imali dece, a jedno drugome dali su slobodu upuštanja u ljubavne odnose s drugim osobama.

– Naša ljubav je jaka, nju ništa ne može da ugrozi. Ipak, ne smemo da dozvolimo da nas ta ljubav spreči da napredujemo i kao individue, da svako od nas ima svoj svet, svoju kuću, svoj život i gradi odnose sa drugim ljudima. Mi ćemo uvek da imamo jedno drugo, ali ne smemo da se zatvorimo u ljušturu.

Njegove reči bile su neočekivane za njegovu mladu i veoma lepu koleginicu, koja je potajno očekivala da će biti zaprošena, tako da je predlog nije baš oduševio, ali je mladić, onako filozofski, objasnio da je njegova zamisao o „slobodnoj ljubavi“ revolucionarna, da će osvojiti svet, a oni će ostati upamćeni kao njeni rodonačelnici.

Obavezali su se da se nikada u životu neće rastati, bez obzira na sve. I tako je i bilo uprkos tome što su se u sporazumu obavezali da neće nikada živeti zajedno i da nisu obavezni na vernost, kao i da u njihovom odnosu ne sme da se pojavi ljubomora.

Tokom života čuveni filozof je svakodnevno koristio svoj šarm da zavodi žene. Njegovi savremenici su čak tvrdili da ima seksualne probleme, jer, uprkos jakom uzbuđenju, često nije uspevao da ostvari odnos sa ženom.

Uprkos tome, bilo je perioda kada je imao sedam ljubavnica istovremeno! Ipak, i tada je Sartru Simon bila potrebna, samo ona je umela da prenese na jednostavan način baš to što on želi da kaže, budući da je često „gubio nit“ u svom filozofiranju i nije uvek bio razumljiv čitaocima.

Slomio joj je srce

Sartrova strast prema Simon potpuno je iščezla posle nekoliko godina, pa iako više nije bilo seksualnih odnosa među njima, Simon je uvek pronalazila načine da bude deo njegove intime.

Međutim, iza naizgled romantične heroine i uspešne žene skrivala se tužna i povređena osoba, sasvim drugačija od hrabre rodonačelnice modernog feminizma i one koja je bila uzor ženama.

Ipak, u ovom doživotnom odnosu navodnih jednakih, on je, ispostavilo se, bio daleko više jednak nego ona. On je imao brojne afere, na koje je ona reagovala samo povremeno. Između redova njene fikcije i onoga što je u stvari šest tomova autobiografije, evidentno je da je de Bovoar duboko patila od ljubomore. Nije bilo dece. Nikada nisu delili kuću, a njihovi seksualni odnosi su praktično prestali do kraja rata, iako su veći deo svog života, a posebno na kraju, viđali jedno drugo svakodnevno.

Samo njeni najbliži su znali da je Sartr bio prvi muškarac koji ju je poljubio, s kojim je vodila ljubav i koji ju je povredio slomivši joj srce.

Ona je doslovno bila umešana u svaki segment njegovog života, čak je bila neraskidivi deo njegovih veza sa drugim ženama. Delila je ljubavnice s njim i ulazila u romanse s njegovim prijateljima. Zbližavala se sa ženama koje su njega oduševljavale i koje je zavodio. Složenost odnosa sa Sartrom prenosila je na gotovo sva svoja dela i opisivala kroz likove.

Kada je njen dugogodišnji partner Sartr umro, Bovoarova je ostala posvećena njegovom imenu i delu. Živela je još šest godina i za to vreme pisala o njihovom neobičnom emotivnom odnosu, objavila je i njihova pisma, ali je izbacila delove u kojima se spominju treće osobe.

Simon je umrla od upale pluća i po sopstvenoj želji sahranjena je pored čoveka uz koga je provela čitav život, Žan-Pola Sartra, a o snažnoj bliskosti ove dve srodne duše svedoči i zajednička nadgrobna ploča.

Grobnica Žan-Pol Sartra i Simone de Bovoar na groblju Monparnas u Parizu ponekad je prekrivena otiscima poljubaca u karminu, ali neki obožavaoci ostavljaju jedinstveniji poklon – karte za metro. Razlozi su pomalo nejasni. Neki kažu da se to povezuje sa grupom francuskih maoista koje je Sartr podržavao, a koji su delili besplatne karte za metro tokom poskupljenja vožnje 1960-ih, dok drugi pretpostavljaju da je to povezano sa neredima na Bulevaru Volter, u kojima su ljudi izgubili živote pokušavajući da uđu u zatvorenu metro stanicu.