Majka Branke Katić imala bipolarni poremećaj

Glumica Branka Katić suočila se pre dve godine sa teškim gubitkom kada su joj za kratko vreme preminuli roditelji.

To je svakako ostaviolo traga na glumicu, koja priznaje da je njen život u protekle dve godine bio izuzetno težak.

– U poslednje dve godine moj je život u jednoj slojevitoj transformativnoj fazi. Toliko toga mi se izdogađalo. U malom vremenskom razmaku su preminuli i mama i tata, koji su celi život živeli zajedno i bili veoma povezani – rekla je ona za „Gloriu“ tada.

Iako Branka ne govori često o svom privatnom životu, niti se eksponira, ona je pre nekoliko godina u potresnoj ispovesti otkrila neke detalje iz života i progovorila o svojoj bolnoj temi.

Naime, Brankina majka je bolovala od bipolarnog poremećaja, što je ostavilo posledice na njeno detinjstvo pa se i dan danas seti mnogih scena iz tog perioda.

– Moja mama je prvi put pala u depresiju kada sam ja imala 10 godina. Prestala je da jede, da priča, da se kupa, nije htela da ide kod doktora, to je bio potpuni šok jer nismo znali šta se dešava. Kada smo uspeli da odemo kod doktora, a ni to nije htela jer je mislila da je to sramota, da znači da je ona luda ako ide kod psihijatra, to je još jedna od stvari za koju se nadam da je sada malo bolje… U to vreme malo ko je išao na psihoterapije, makar iz tog kruga ljudi koje smo znali – rekla je glumica, dodajući da su majci bili potrebni lekovi.

Glumica je priznala kako su njen otac, starija sestra i ona bili u potpunom čudu jer je nisu prepoznali. Kako otkriva glumica njena majka je bila nežna žena a već u tom trenutku postala je druga osoba.

– Odjednom je dobila izgubljen, prazan pogled, svega ju je bilo strah. I nije želela pomoć. Dugo je odbijala da odemo kod lekara, kasnije je vrlo teško prihvatila da mora redovno da uzima terapiju, zauvek – kazala je Branka u svojoj ispovesti jednom prilikom.

Branka priznaje da je ih je plašio njen  pogled, to što je izgledala zatvoreno, otuđeno, nesposobna da svoju muku podeli sa njima.

– U fazi depresije je bila potpuna otuđenost, izgubljenost, nemogućnost obavljanja bilo koje aktivnosti. Ništa je nije interesovalo, nije htela da bilo ko dolazi. U plus fazama je umela biti jako naporna, na sasvim drugi način. Tada je bila poput sile koju niko ne može da obuzda. Nije spavala, bila je na momente i jako razdražljiva, ali je par puta i imala herojske podvige. Recimo, uplakanom ocu devojčice iz Irana pomogla je da nađe dobrog hirurga za operaciju kćerke u Beogradu – otkrila je ona.

Iako je bila isuviše mlada da shvati sa skakvim se problemom i bolom suočava njena majka nikada je nije krivila.

– Znala sam osetiti tu njenu tugu, razumeti da svet može izgledati i nesavršeno i ružno. Trudila sam se da je nikada ne krivim. Kada sam malo kasnije naučila da je bipolarna depresija pre svega hemijski poremećaj, bilo mi je još više žao što prolazi kroz sve to – istakla je Branka, prenosi Blic.

(Telegraf.rs, Blic)