radiobalkanfox
Princ od Vranje svoj rodni grad voli, to pokazuje i dijalektom kojim govori, svoje drugove ne zaboravlja, baš kao ni oni njega. Jedan od drugova, za emisiju „Metar moga sela“ otkriva detalje o ovogodišnjem predstavniku Srbije na Evroviziji.
Sa Vranjancima uvek znate na čemu ste, pa smo bili i više nego spremni za jasne odgovore na još jasnija pitanja. Ali da počnemo od samog početka, a početak talentovanog Stefana, kojeg širije auditorijom poznaje kao Princa od Vranja, je u njegovom kraju, gde je odrastao.
– Zadovoljstvo mi je da, eto, što mogu ja baš da pričam o njemu, jer ipak je i on moj drug iz osnovne škole, klupa iza mene je sedeo do nekog trećeg-četvrtog razreda, dok nije otišao u Beograd – kaže pred kamerama Blic televizije Stefanov drug Đorđe.
Foto: Blic TV / Ringier
– Baš mi je drago što je, eto, pobedio pre svega na „Beoviziji“ i to je bio njegov san. Ko zna od kad on pričao o tome, već ima možda deset godina unazad, tako da mi je baš zadovoljstvo, eto, da mogu da kažem nešto o njemu – kaže Đorđe.
Zanimalo nas je da čujemo nešto više o Stefanu iz ranijeg perioda, a njegov drug je bio raspoložen da nam otkrije neke detalje.
– Stefan je bio povučen, onaj dečak koji kao sedi tamo pozadi, koji nije nešto mnogo pričao u prvih par nedelja te škole, ali kasnije smo se, eto, isti nas se je put do kuće spajao i onda smo se nekako zajedno vraćali iz škole i onda su se tu dešavala razna druženja i dečije, one neke ludorije i nestašluci. Ali pamtim, eto, najviše što pamtim, u vezi sa njim iz tih mlađih dana je da je uvek bilo puno smeha kad je on bio tu. Nekako, kad je Stefan tu pored mene, znam da će to biti, ono, baš zabavno i da ćemo crći od smeha, što mi kažemo – kaže Đorđe i nastavlja:
Pročitajte još
– Kada je nekako Stefan u priči znam da će biti mnogo mnogo smeha jer on je taj koji uvek nekako donese dobru energiju, vedrinu u društvo. Ne mogu da se setim sad neke anegdote, ali za njega me vezuje uvek nekako ta muzika kroz koju smo zajedno prošli, uvek neka gitara i eto taj smeh koji je neizbežan kada je Stefan u pitanju.
Na pitanje šta je sve Princ, odnosno Stefan, poneo iz Vranja sa sobom u veliki gradi, drug Đorđe odgovara:
– Pa dijalekt pre svega. Vidim da se on trudi sad, naučio je da, ono kao, što mi kažemo, da udara po banderama.
Durg kaže da danas vole da se šale sa njim upravo zbog dijalekta:
– Sada ima problem nekada mu nešto izađe neprirodno kad proba da priča Vranjski i onda volimo da se sprdamo na tu temu. Ne ljuti se, Stefan, nije takav tip. Bolje mu stoji beogradski naglasak nego Vranjanski.
Princ od Vranje je uspeo da napravi veliki uspeh a kako je ušao u svet muzike otkrio nam je njegov drug.
– Sigurno da je Srđan njegov brat dosta uticao i na njega, i na njegov taj muzički put, i na muzičko znanje, i na uopšte pogled na muziku. A što se roditelje njegovih tiče, imali smo neke bleje tamo u Vinogradu kod njega i to je uvek bilo jako lepo. Eto, pamtim da je to uvek bila neka topla atmosfera, da smo se družili kao da ne postoji taj veliki generacijski jaz, tako da, jako su lepa sećanja na njegovu porodicu i na sve oko njega – kaže drug Đorđe.
Foto: Blic TV / Ringier
Istu stvar pamti i drug Ilija:
– Pamtim, imali su Vinograd izvan Vranja sa bazenom. I onda je njegov otac to održavao, pa smo mi kao išli da njemu da pomažemo, u suštini mi smo išli da si igramo tamo. Ja sam mišljenja da sve polazi od kuće. I vaspitanje, uspeh sutradan kroz život, mislim da to sve kreće iz kuće. On je odraz toga, jer znam i njegove roditelje – kaže drug Ilija, a na pitanje kakvi su roditelji bili prema Stafanu odgovara:
– Majka je bila stroža, a otac je bio, da kažemo, fleksibilan i kod njega je sve moglo, dok je majka forsirala da se uči, da se radi domaći, da se prvo završe školske obaveze, pa da se onda izlazi napolje, da se igramo i tako te stvari.
Bezbrižno detinstvo u Vranju je ipak prekinula odluka njegovih roditelja da se presele u Beograd. Odlazak iz rodnog grada mu nije lako pao, ali Princ je verovao da će mu upravo u veliki grad ostvariti velike snove.
Foto: Blic TV / Ringier
– Spojila nas je škola, ali nakon toga smo krenuli da, kad sam i ja već krenulo ozbiljnije da se bavim muzikom i pevanjem, onda nas je muzika spajala. Kad god on dođe, skupimo se kod njega u vinogradu, pored bazena uzmemo gitaru i onda se to veče, to jest, iz dana pređemo u veče, onda i u duboku noć, uz pevanje i sviranje, uvek jako, jako lepo druženje – kaže Đorđe njegov drug iz detinjstva, a na pitanje koliko je značilo njima dvojici da u jednom malom ušuškanom gradiću imaju jedan drugog kao prijatelje da se razumeju, pre svega i u muzici drug kaže:
– Svakako mnogo. Eto, Stefan je, nažalost, morao da ode za Beograd jako mlad i napisao je tu neku pesmu koju je posvetio našem gradu. Ja sam imao to zadovoljstvo da ja otpevam i da deo muzike napišem zajedno sa njim. I to je, eto, pesma koja nekako spaja nas dvojicu u celoj toj priči i kad je generalno Vranje u pitanju. Pesma koja je već sad, ljudi svi pevaju, nekako, postala je himna. Nakon Staniše Stošića, možemo da kažemo da ljudi koji su otišli iz Vranja, koji žive negde u inostranstvu, da imaju, eto, tu pesmu koja nekako ih veže i zove da se vrate ovde u Vranje i onako sete se nekih, eto, sokaka, što kaže pesma i te vranjanske krvi, da ih vrati malo na to odakle su.
Foto: Blic TV / Ringier
Zanimalo nas je i da li je društvo moglo da pretpostavi dok je sve bilo dečija igra, da će Stefan danas doći do vrlo ozbiljne pozicije, a to je, eto, predstavnik Srbije na Evroviziji.
– Pa ja sam njega uvek nekako video visoko, jer je od najmlađih dana pokazivao neverovatne talente, mogao je da imitira glasove, svega što čuje na radio stanicama i televizijama, tako da znao sam da će biti nešto njega, bilo je i pre toga, ali sad je već ono što je bio njegov san, tako da mogao sam da pretpostavim, da, ja kao osoba koja je bliska veoma njemu – kaže Đorđe.
Foto: Blic TV / Ringier
Stefan je uspeo da se domogne svog sna, a njegovi prijatelji su nam najviše istakli upravo to, da mu je dugogodišnja profesionalna želja bila da na najvećem muzičkom festivalu u Evropi predstavlja upravo svoju zemlju. Ne sumnjamo da je odgovornost velika, ali njegova želja da da svoj maksimum je, čini se, još veća, a najviše zato što mu leđa čuvaju njegovi Vranjanci, koji mu ne dozvoljavaju da ga uspeh ponese.
– Ovde je on Stefan, kad mi neko kaže sad Princ, kao koji Princ, kao nemam pojma, treba mi malo vremena da povežem, jer ja ga znam kao Stefan ili eventualno Stefko… – kaže drug Đorđe, a onda nam je otkrio i da li će za njih zauvek ostati Stefan:
– Da. Mi kažemo na Božu Hebu pomalečak. Boža je njegov otac, on je mlađi sin, tako da tako ga zovu ovde, pojedini, ovako stari, moji roditelji i ostalih.
Foto: Blic TV / Ringier
Ono što nas je takođe zanimalo je i ko je zaista Stefan.
– Stefan u mojim očima je pre svega karatista. Ja sam ga uvek nekako zamišljavao, uvek kao sportistu sam ga doživljavao nekako kroz ceo život. Stefan je pre svega jako dobar prijatelj. On je jedna od osoba s kojim se možda ne čujem sad, naročito kad je on u ovom poslu, televizije, snimanja, non-stop nevam puno vremena, ali znam da ga pozovem u pola noći, da će uvek biti tu za mene. Uvek je bio neko ko me mogu da se obratim, da pričam o nekim najdubljim temama životnim. Tako da, pre svega je to prijatelj jednom rečju, ništa drugo – kaže durg Đorđe koji je imao i poruku za druga:
– Budi svoj, budi Stefan i to je to. Da je bio drugačiji, možda ne bi bilo ništa od ovoga. Tako da samo ostani Stefan, Princ, kako ga drugi zovu.
Imali smo priliku da čujemo od još jednog druga kako pamti sećanja iz ranijeg perioda na svog druga i šta kaže o njemu danas što možete gledati samo na Blic televiziji na kanalu 117 u nedelju u 13.30 sati.
Foto: Ringier
Blic
Dodaj komentar