radiobalkanfox
Položaj knjige i čitalaca u modernom društvu postao je problematičan sam po sebi, a o njenoj krizi govori se već dugo. Međutim, Sajam knjiga izgleda kao demanti proročanstva da će knjiga prestati da živi, primećeno je na jednoj od prvih tribina ovogodišnjeg Sajma. Ekipa portala Srbija Danas se ovih dana najčešće može sresti upravo pod jedinstvenom kupolom čiji je raspon 109 metara, a projektat je arhitekte Milorada Pantovića i građevinskih inženjera Branka Žeželja i Milana Krstića.
Tačno na mestu gde se završava pomenuta impresivna Hala 1 i počinje Hala 4, zatekli smo Vesnu Dedić – popurano TV lice, novinarku, književnu kritičarku, borkinju za prava i jednu od najtiražnijih spisateljica u regionu. Zatekli smo je nasmejanu i na štiklicama u trenutku kada se družila sa svojim čitaocima, koji su željno iščekivali ovaj susret na Sajmu.
Foto: Srbija Danas
Dedićeva je potpisivala svoje knjige i razgovarala sa svojim čitateljkama svih generacija, koje već godinama kroz njen književni rad prate ženske sudbine kroz koje autorka vešto uplete sve one svakodnevne probleme i pojave osobene za naše društvo i vreme. I mi smo jedva čekali da porazgovaramo sa Vesnom, te smo je na kratko pozajmili i sa njom otvorili krucijalne teme, a detalje razgovora pročitajte u nastavku teksta.
Foto: Srbija Danas
Ovaj deo svog života nisam planirala!
- Sajam knjiga je za mene praznik. Uvek je i bio: i kad sam bila studentkinja, i kad sam bika njiževni kritičar, i kad sam bila reporter i izveštavala za RTS. Bio mi je praznik i kad sam objavila prvi roman 2010. i kad sam ovde, na štandu preko, u "Laguni" potpisivala knjige - bili su redovi. Praznik mi je još veći od 2013. kada sam osnovala svoju izdavačku kuću, i već deset godina na ovom istom ćošku sedim od jutra do večeri i ne samo da potpisijem svoje romane, već susrećem i gledam u oči devojke i žene koje vole ono što ja radim. To je jedna ozbiljna sreća za mene, jer nisam planirala tu vrstu karijere i nekako podrazumevam nakon 30 godina koliko radim kao televizijski novinar da se moja emisija "Balkanskom ulicom" gleda, da ima mnogo ljudi koji to vole da gledaju i prate, i to je moja radna knjižica na televiziji. I radujem se svakom gledaocu. Međutim, ovaj deo svog života nisam planirala i doneo mi je mnogo sreće i armiju devojaka i dama kojima veoma znači ono što ja pišem.
Foto: ATA images
Majkama se ovo neće svideti...
- Ja ću im reći nešto, ali nisam sigurnna da će se složiti njihove mame: Ne valja pošto-poto nešto želeti. Treba dozvoliti sebi da napraviš poneku grešku, da ne budeš mnogo uporna, da odustaneš ako vidiš da ti nešto ne ide, da imaš hrabrosti da ispoštuješ svoju meru - i talenta i emotivnosti. Od momenta kada sam to shvatila, pa do dana današnjeg - ja sam uvek radila ono što volim!
Foto: ATA images
Analizirajući Vesnin lik i delo, shvatili smo da je u karijeri, ali i privatnom životu imala prilike da čuje izuzetne i velike ljudske priče, te nas je interesovao koeficijent biografizma koji se u njenim delima može naći. (I nakon studija književnosti, autorka ovoga teksta špatulom razdvaja umetnika i delo!)
U tome je tajna moje čitanosti!
- Samo moj prvi roman "Zauvek u srcu" nastao je na osnovu toga što sam ja u tom trenutku doživela i osećala. Već drugi roman sam pisalala kao novinar - istraživač koji se bavi svojom temom. Tada sam intervjuisala mnogo mojih prijatelja, slušala njihove životne priče - ljubavne, karijerne, roditeljske, porodične. Tada sam shvatila da ja ne želim da govorim istinu samo kao novinar, već i kao pisac. Svih mojih 16 romana je nastalo na osnovu intervjua i istine tih ljudi. Možda se oni ne poznaju među sobom, ali ih ja stavim u jedan milje, u situaciju gde su svi oni povezani. Mislim da je tajna čitanosti mojih romana upravo u tome da čitaoci prepoznaju ne samo sebe, već i ljude sa kojima žive, atmosferu na svom poslu, u svojoj porodici, sa svojom decom...
Foto: ATA images
- U širem smislu, ja pišem ljubavne romane, koji su društvene hronike. Najčešće melodrame, a melodrama je ljubavna priča koja je nemoguća zbog određenih okolnosti. Te okolnosti su ponekad rat, ponekad izbeglištvo, ponekad siromaštvo, ponekad situacija da je jedan od partnera bis*ksualac, ponekad je to situacija kakva je Korona, ponekad je u pitanju oženjen muškarac, ponekad razdvajanje Srbije i Crne Gore... uvek postoji taj neki faktor koji čini da ta ljubav bude nemoguća.
Ja sam tolike stranice ispisala kako bih skrenula pažnju javnosti na krucijalne teme!
- U svim mojim romanima pokušavam ženama ne samo da ispričam veliku ljubavnu priču u kojoj će one pronaći sebe i svoju prijateljicu ili majku, uz koju će se smejati ili plakati. Ja se zaista duboko bavim društvenim temama, tako da sam se u nekoliko romana bavila agresijom nad ženama, emotivnom agresijom, psihičkim iscrpljivanjem. Bavila sam se temom suočavanja sa velikim dijagnozama. Jedna od tih dijagnoza je - kancer. Bavila sam se raznim temama koje se tiču zdravlja žena. Bavila sam se menopauzom isto onoliko koliko sam se bavila pubertetom. Kod nas je svaka faza u razvoju žene obavijen velom tajne. Drago mi je što me to pitaš, jer ja sam tolike stranice ispisala kako bih skrenula pažnju javnosti na te krucijalne teme! Svaka faza u razvoju jedne žene je obavijena velom tajne. Mi i dalje imamo situaciju kada kupuješ uloške da ti kasirka daje kesu i da te juri uzmi kesu, uzmi kesu... da ne ideš ulicom i nosiš uloške. Ili - ne daj bože tampone! Mi i dalje imamo situciju da je sramota ući u lokalnu apoteku i kupiti prezervativ. Znači da je sramota biti devojčica, a to su problemi devojčica u pubertetu.
Foto: Srbija Danas
Ne postoji savršeno dete, ne postoji savršena majka, ne postoji savršen otac
Sa druge strane, kada se devojka uda, nju već trećeg dana po venčanju pitaju kad će sin? Pa onda nedajbože ako ona nije zatrudnela, po mogućstvu odmah, a najkasnije do devetog meseca - šta je, gde je junak, šta se dešava? Kreće krajnje nerazumevanje u odnosu na tu situaciju. I tom temom sam se bavila. Bavila sam se roditeljstvom: ne postoji savršeno dete, ne postoji savršena majka, ne postoji savršen otac. Ako slušate naše ljude - svima su deca odlikaši, niko nema jedinice, svi su prezadovoljni. Meni to isto nije normalno! Zašto - ti si automatski obeležena kao loša majka ako ti dete nema sve petice, a to nema mnogo veze sa istinom! A tek da ne govorim koliko sam pisala o tome šta nam se dešava nakon što se pređe 40 godina i kreće proces starenja ćelija, ne žene! Ne stari ličnost, stare samo ćelije! Ali... nas je i to sramota... menopauza! Vi danas imate sve veći broj žena koji ne ide kod endokrinologa, simptome menopauze ne moraš da imaš ako se ozbiljno baviš svojim životom! I dalje ih je sramota da uđu u apoteku i zatraže nešto od sredstava koja će im pomoći da lakše prođu kroz taj proces starenja, menopauze... nazovite to kako god hoćete. Da budu i dalje raspoložene i da ostanu zdrave. Kod nas je sve što je vezano za žene, u tom smislu, sramota.
- Ta tema je toliko potresna, i kroz svoja 4 romana sam se bavila time. Do tih tema kada sam dolazila, ja nisam imala emotivne snage da nastavim. O toj temi se čak i u filmovima sve završi na jednom potresnom kadru ili na jednoj potrasnoj sceni. Svedoci smo i ovoga što se dešava. Sada konačno pričamo o s*lovanjima na poslu, u školama za decu... i dalje će 50 posto ljudi sumnjati u ispravnost ženskog svedočenja. Imali smo prošle nedelje onu najstrašniju situaciju kada je advokat dozvolio sebi da postavi pitanje da li je žrtva nosila hulahopke! To dalje implicira da ako bih ja sada sela ovde, a često nosim haljinu bez hulahopki - onda bi svaka osoba koja nešto pomisli imala pravo da nešto dobaci i time ugrozi moju ženstvenost!
Za kraj, pitali smo Vesnu koju to knjigu ne smemo da propustimo na ovogodišnjem Sajmu, a šta nam je ona preporučila i koje iskusvo ju je na Sajmu rasplakalo, pogledajte u klikom na video ispod.
Srbija Danas
Dodaj komentar