Melanija Tramp o detinjstvu u Jugoslaviji

Bivša prva dama Melanija Tramp u svojim memoarima negirala je da je njen otac bio komunista i navela da su komšije cinkarile njihovu porodicu.

Ali bilo je i zastrašujućeg incidenta kada je tajna policija UDBA upala u njenu kuću zbog „sumnjivog načina života“ njenog oca.

Ova 54-godišnjakinja se prisetila ‘jednog od njenih najlepših uspomena’ kada je njen tata doneo kući ‘zadivljujući francuski Citroen Maserati’ kada je imala sedam godina i rekla ‘ovo je najlepši automobil koji sam ikada videla‘.

Ona je negirala da je njen otac bio istinski komunista rekavši da to „ne odražava njegova politička uverenja“ i da je članstvo u partiji bilo „obavezno“.

„Njegova pripadnost Komunističkoj partiji bila je obaveza, jer je partija uvela automatsku mesečnu isplatu dela njegove plate“, tvrdi ona.

Ranije je izvor za Dejli Mejl rekao da je Viktorovo članstvo u stranci pomoglo njegovoj porodici da dobije poseban tretman u gradu, kao što je napredak na „više pozicije“ ili prvenstvo pristupa „osnovnim stvarima“ u vreme kada su mnoga dobra bila u nestašici.

Tokom Melanijinog detinjstva, samo pet odsto Slovenaca su bili članovi Komunističke partije, pa iako njen otac nije govorio o svom političkom opredeljenju, komšijama i rođacima je to bilo očigledno, rekla je jedna njihova komšinica. A to je, bez sumnje, pomoglo i Viktoru i Melanijinoj pokojnoj majci Amaliji da zadrže solidne poslove.

„Viktor je bio u stranci koja je pomogla da dobijete državne poslove ili više pozicije“, rekao je izvor.

Nije jasno da li je Viktor bio istinski komunista, priznao je izvor, dodajući: „Možda je samo bio pragmatičan. Članstvo u partiji je malo olakšalo stvari i značilo da može pomoći svojoj porodici.’

U svojoj knjizi, Melanija piše da, dok su njeni roditelji učestvovali u „značajnim političkim događajima“, oni sami „nisu bili posebno politički aktivni“.

Poslednjih godina njen otac je prisustvovao političkim događajima za bivšeg predsednikaDonalda Trampa.

„Odrastajući, osećala sam se povezanijom sa našim susedima u Italiji ili Austriji nego sa drugim komunističkim zemljama u istočnoj Evropi“, nastavila je.

Melanija u knjizi sugeriše da je porodica živela dobro.

„Moja porodica, kao i mnoge druge, napredovala je zahvaljujući ambiciji, odlučnosti i snažnoj radnoj etici mojih roditelja“, napisala je ona. Seća se da je sa 14 godina otišla na koncert Eltona Džona, a kasnije i na kocert Tine Tarner. Sa ocem je prisustvovala trkama Formule 1.

Sa starijom sestrom Ines otputovala je u Veneciju.

Skijala je na Alpima i išla na letnja putovanja na dalmatinsku obalu.

„Uprkos tome što smo živeli u regionu koji se često smatrao odvojenim od ostatka sveta, bili smo srećni što smo imali priliku da putujemo i istražujemo različite kulture“, rekla je ona.

Porodica je mogla da priušti privatnu dadilju, za koju se Melanija prisetila da je „pravila prelepe rođendanske torte za mene i moju porodicu koje su bile ne samo vizuelno zadivljujuće – ukrašene ručno rađenim šećernim cvećem – već i veoma ukusne.“

Njen otac – sada američki državljanin – bio je šofer koji je postao prodavac automobila i tako je porodična kolekcija automobila uključivala ‘Ford Mustange, nemačke BMV-e i Ford Cougar KSR-7, pored kolekcije prestižnih Mercedes Benz-a.’

Ali njen omiljeni, priseća se, bio je ‘zapanjujući’ Citroen Maserati SM koji je njen otac dovezao kući kada je imala sedam godina.

„Još uvek mogu da osetim nalet uzbuđenja, sedim iza oca, upijam svaki trenutak, srce mi lupa dok je auto oslobađao svoju moć“, napisala je ona. ‘Bila je to čista avantura, veza iskovana na otvorenom putu, ukus slobode.’

Zastrašujuća stvarnost komunizma pojavila se tek kada je govorila o incidentu iz 1978. kada su ‘agenti’ pretražili kuću tražeći ‘dokaze kriminalne aktivnosti‘ nakon što je komšija prijavio da ‘postoji nešto sumnjivo u načinu života mog oca’.

‘Možda komšija, kolega ili čak navodni prijatelj je vlastima prijavio vozni park njenog oca.

„Moj otac nikada nije proglašen krivim za zločin i nikada nije bio u zatvoru“, napisala je ona.

Melanija je o svom istočnoevropskom odrastanju napisala da se „nikada nije osećala izolovanom ili ograničenom u mojim iskustvima“.

„Objavljene su bezbrojne priče o mom detinjstvu, ali često promašuju cilj, dajući sumornu i netačnu sliku mog odrastanja“, napisala je ona. „Zaista, moje detinjstvo je bilo ispunjeno srećom, lepotom i pozitivnošću, daleko od tipičnog narativa devojčice odgajane u komunističkom društvu.“

(Kurir.rs/DailyMail/M.F.)