radiobalkanfox
Foto: Promo
„Plakala sam sinoć dok si ti spavao,
prvi put primetih nisi više mlad,
boja tvoga lica nije više bleda,
a u kosi vidim već poneka seda.
Plakala sam, plakala,
suze nisam brojala,
ej, mladosti, mladosti
što nas ostavi.
U rukama tvojim nema više snage,
na umornom licu javljaju se bore,
u očima tvojim nema više sjaja,
sve je manje toplih zagrljaja.
Prošla nam je mladost, ljubav i lepota,
šta ostade sada od života?
Ostale su želje i moje i tvoje,
a vreme je davno učinilo svoje.“
(Mića Stanojević Piromanac)
Snimio je Piromanac desetine pesama koje se plaćaju srcem onda kad se nema ništa sitnije. Napisao je i jedan ubitačan sentiš od koga se diže kosa na glavi i njegovoj bivšoj supruzi Mariji Trajkovskoj.
– Pesmu „Plakala sam, plakala“ komponovao je moj bivši suprug Mića Stanojević Piromanac. To je moja najbolja pesma, iako nije hit kao „Plava Ciganka“ i „Požuri ljubavi u moj zagrljaj“. Mića je zamišljao sebe kako odmara posle naporne tezge, a ja bdim kraj ognjišta i spazim mu prvu sedu – pričala je Marija Trajkovska u Muzičkoj apoteci.
– Kad je Buca Jovanović prvi put čuo ovu pesmu, pozvao je Miću da ga pita ko je ta devojka što peva „Plakala sam, plakala“. Rasplinuo se Buca na telefonu, pohvalio i pevanje i pesmu, pa je kratko prokomentarisao: „Ima smo jednu manu – nije moja.“
Pesma „Plakala sam, plakala“ snimljena je 1985. godine na najkomercijalnijem albumu Marije Trajkovske objavljenom za produkciju „Sarajevodisk“.
– Ceo taj album, svih osam pesama, napisao mi je i komponovao Mića. Stavili smo kao vodeću pesmu „Prazan mi je stan“, brzu dvojku koja je „ubijala“ u željama i čestitkama. Mića i ja smo tada bili mladi, pa smo verovali u tu poletnu pesmicu koja osvaja na prvu. Jer, šta drugo i treba mladom paru nego prazan stan i mali otoman.
– Pesma „Plakala sam plakala“ bila je sedma na albumu, skoro da se nije čula tih godina. A evo, danas, u nedostatku pravih narodnjaka, ova pesma sve više dobija na snazi i slušanosti.
Mariji Trajkovskoj, toj vatrenoj crnki, fatalnoj kombinaciji majke Makedonke i oca Mađara, Mića Piromanac je napisao i posvetio neke od svojih najlepših pesama, pa i pesmu koja je u 21. veku pobedila i čuvenu „Senku“:
„Idem kući, več je kasno,
tek poneka zvezda trepti,
jedna žena još ne spava,
jedan prozor svu noć svetli.
Dočeka me sa osmehom,
a znam da je suze lila,
jer oseća da je druga
u naručju mome bila.“
– Ja sam u stvari samog sebe pretočio u pesme, opevao svoj život. Vraćajuću se kući, onako malo skuplji, setio sam se i svoje žene, pa sam opevao i njene brige i slutnje. Bile su to godine kada sam imao mnogo para, a samo jednu ženu koja me budna sanja i budna čeka – pričao je Mića Piromanac (1951 – 2023) u Muzičkoj apoteci.
– U pesmi „Dočeka me sa osmehom“ prepoznaju se milioni. Prepoznaju se i moje kolege, pa ovo postaje i njihova himna.
Kad god čujem ovu pesmu, pomislim da možda i nisam toliko grešan. Setim se momačkih dana i prvih ukradenih poljubaca. Ujutru se okupimo na uranku, skupljamo vrbe i pletemo vence. Uveče idemo na igranku, a usput kitimo devojačke kapije. U grudima sve gori, a ti se stidiš da te neko ne vidi sa devojkom. E, to je bila draž, kad čekaš i dreždiš, samo da je vidiš.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar