Milanko doveo Albanku u srpsko selo i oženio je

Roza Popadić je u selo Buđevo stigla iz Skadra pre više od deceniju i po i samo je jedna od brojnih Albanki koje su sreću potražile u ovim krajevima udajući se za Srbe. „U gradu smo živeli, ima more, ima svega. Nisam se mnogo pokajala što sam došla ovde, onako. Samo na početku, ali sad ne“, rekla je Roza.

Ona i Milanko su izrodili troje dece i imaju ćerku i dva sina, a kako Milanko priča, on je imao devojaka, ali nijedna nije htela da dođe na selo.

„Sve naše su nešto drugo htele, a meni je toliko bilo žao da napustim selo, ovaj naš kraj, i imamo ovde baš dosta zemlje. Moji drugari su počeli da se žene i da sklapaju brakove sa Albankama i onda hajde i ja. Vidim da su dobre žene, dobre neveste, dobre domaćice. Tako sam upoznao Rozu i uzeli smo se za osam dana„, rekao je Milenko.

Dok Roza brine oko ručka, Milanko priprema drva za hladnu zimu.

„Ove poslove moja žena ne radi, radim ja. Njoj ne dam teške poslove da obavlja, ona radi što mogu žene. Sprema hranu, radi po kući i tu je sa decom“, rekao je Milanko, a Roza je dodala:

„Kuvamo, čistimo, peremo, bo’me ima puno posla, ali lep je život na selu“, rekla je Roza.

U ovom selu u Srbiji, živa u termometru zna da se spusti i ispod minus 30. „Ja kad sam došla ovde bilo je mnogo snega, skoro metar snega i bilo je mnogo hladno, dok je u Albaniji klima topla, nikad nema snega i baš je toplo. Nisam znala da dolazim u jedan od najhladnijih delova Srbije. Nisam znala kako je ovde, bilo je minus 30, a ja nisam znala ni kako da se obučem“, rekla je Roza.

Zahvaljujući udruženju Stara Raška brojne Albanke, uglavnom iz Skadra, a čiji koreni vuku poreklo iz Srbije ili Crne Gore, udale su se za Srbe na Pešterskoj visoravni. Mnoge su došle iz grada i stanovale su u stambenim zgradama i sve to menjale za život u prirodi i na selu.

Roza je naučila i da sprema slavu. „Super nam je dok spremamo slavu, baš je lepo – slava je slava. Slavimo Nikoljdan„, rekla je Roza.

Momir Kovačević, iz udruženja „Stara Raška“, bio je ključna figura u povezivanju ovih ljudi.

„Svaki brak je važan, a u ovim seoskim uslovima još više. Zahvaljujući njima, otvorena je škola koja je bila zatvorena 12 godina. To je značajno za zajednicu“, ističe Momir.

On je objasnio kako je došlo do prvih brakova.

„Prva devojka iz Albanije, koja je došla u selo, povukla je za sobom još nekoliko devojaka. Sada imamo 52 braka u Sjenici, i više od 120 dece, što je više od od jednog procenta našeg stanovništva u Sjenici. To je značajan postotak za lokalnu zajednicu“, kaže on.

 „Svirao sam srpske pesme na svadbi norveške princeze“