Publika će imati priliku da 1. decembra u Akademiji 28 zaviri iza pozorišne zavese, svedoči o njihovim ljubavnim zgodama i nezgodama i uživa u životnim situacijama koje se prepoznaju, nasmejavaju i inspirišu.
Mina Lazarević nam na početku razgovora otkriva kako se po prvi put osmelila na ovako veliki korak.
Blic preporučuje
Šta vam je najteže palo, da napišete scenario, odigrate kabare sa kolegom Tušekom ili da ga režirate?
– Nekako od početka je to bilo zezanje i igra. I Vlada i ja volimo da se igramo tako da se spontano desila ta podela. Ko je na koju stranu više, sa koje strane više povukao – ja sam oko tog muzičkog dela. Vlada se više bavio scenarijom a zajedno smo jedno drugom pomagali. On je više rediteljski tip od mene ali svakako gledamo jedno drugo i onda govorimo jedno drugom šta i kako mislimo, ali jako slično doživljavamo glumu jer pripadamo istoj glumačkoj školi. Tako nam je rad bio igra i uživanje. Veliko iskustvo i veliko zadovoljstvo jer smo sami namaštali našu priču, sami smo izgovarali tekst, a onda ga i zapisivala, tako da nam je potpuno prirodan i leži nam svaka rečenica i svaka situacija jer smo je sami stvorili.
Postoji li ljubav u zrelim godinama, koja može da opstane?
– Ljubav postoji u svim godinama. Ja sam sigurna i verujem u ljubav. Sad da li ona može da opstane, ne znam. Mislim svakako je specifično kada se dvoje zrelih ljudi nađu sa svojim životnim pričama i bogatim iskustvima a sigurno nam je adaptibilnost manja u nekim kasnijim godinama nego u mladosti. S druge strane, tu je i zrelost i promišljanje drugačije, tako da smo se trudili da prikažemo jednu takvu priču koja prolazi kroz razna iskušenja i razne prepreke. Ne bavimo se davanjem odgovora na ta pitanja ali recimo to bi moglo ovako da izgleda.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Koliko se u današnjem vremenu, koje nije nimalo lako, može pronaći iskrena ljubav?
– Ja mislim da je svako vreme bilo na svoj način teško da se iskrena ljubav pronađe, a možda još teže da se odneguje i sačuva. Važnije pitanje je kako ta ljubav da se prepozna i kako da se sačuva. Mislim da ne možemo biti na neki način uvereni da je prava ali ako je prava čini mi se da ona opstaje. I ranije sam govorila da ću znati da je prava, ako me za to pitate kroz 20- 30 godina, ali svako vreme nosi svoja iskušenja, terete, prepreke. Nije ovo vreme ništa posebno, samo je možda drugačije u odnosu na neko prethodno.
Vaša deca su već velika. Da li je sada lakše da budete i glumica i majka i domaćica, ali i da imate slobodnog vremena za sebe?
Foto: Milan Ilić / Ringier
– Mala deca, mala briga, velika deca, velika briga… pa u neku ruku mi je lakše, a u neku ruku mi je teže. Svako doba odrastanja dece nosi neke obaveze, odgovornosti, posebno ne bih mogla da se ogradim u tom smislu da li mi je lakše sada ili teže, ali svaka faza odrastanja dece sa sobom nosi nešto novo. Na to sam navikla, kao i drugi roditelji, jer to je specifičan posao sa specifičnim radnim vremenom. Nekada sam jako puno kod kuće, pa im je čudno što sam jako puno kod kuće, pa kao “izađi malo napolje da budemo malo sami”, ali nekako ja pronalazim neku ravnotežu da budem sa njima onoliko koliko je to potrebno, da bi odrasli u zdrave i čestite ljude.
Iako ste često govorili da sve volite da isplanirate unapred, život vas je demantovao. Da li sada samo uživate u životu i ništa ne planirate unapred?
– Da, naučila sam da ne mogu sve da planiram u životu definitivno. Još uvek puno učim u smislu da treba da odvojim vreme za sebe, jer nekako sam sama sebi uvek na poslednjem mestu i uvek je nešto preče. Definitivno sam shvatila odavno da sve ono što treba da se desi, desiće se, da ne mogu da jurim ni za čim i da prosto nekad prihvatim stvari onakve kakve jesu. Nekad je teže, nekad je lakše ali ne možemo definitivno sve da isplaniram. Život nas prosto demantuje.
Blic
Dodaj komentar