Mirko Kodić pravi svoju spomen sobu u kući u Jajincima

Mirko Kodić rešio je dapodigne sebi muzej za života i to u okviru porodične kuće u Jajincima, saznaje Kurir.

Proslavljeni harmonikaš nedavno je rešio da na jednom mestu sakupi sve uspomene iz duge i plodonosne karijere, a sve poklonike njegovog dela će lično dočekivati i ugostiti u svom domu na periferiji Beograda.

On već duže vreme priprema ovu muzejsku postavku, a svečano otvaranje priprema za sledeću godinu. Pored svoje spomen sobe, jednu sobu u novoj kući dobiće i njegov pokojni sin Aleksandar, koji je iznenada preminuo pre godinu dana u stanu na Karaburmi.

Naša saznanja potvrdio je i sam Mirko, koji se nada da će njegov muzej biti završen tokom naredne godine.

– Istina je. U dvorištu pripremam jedan finiji mali objekat od jedno pet-šest kvadrata i to će biti muzej-soba Mirka Kodića. Tu ću izlagati moje ploče, kasete, nagrade i sva priznanja, diplome… Sve stvari koje su mi činile život biće tu i biće dostupne svima. To ću uraditi ja za života, jer ja želim da neko ko dolazi u Beograd da vidi kuću Mirka Kodića, bude uvek lično od mene lepo dočekan: Ja ću da ih služim kafom, čašicom rakije, domaćinski. Oni uglavnom nešto prave to tek kad neko ode na onaj svet, a ja to želim da bude gotovo dok sam živ. Da ja sve moje poštovaoce ugostim i da dođu da me vide i da porazgovaraju sa mnom. Muzej-sobu radim sledeće godine. Ove godine sam radio nešto drugo, imao sam obaveze oko uređenja večne kuće mog sina Aleksandra na Lešću – ispričao nam je Kodić.

Facebook, Ana Paunković, EPA URS FLUEELER, Dragana Udovičić 

– Ja i dalje sviram i dalje sam na sceni i volim harmoniku jer je to moj posao. Muziku ne puštam u autu. Na svirke, koncerte i svadbe idem. A kako mi je, ne znam. Osećam veliku tugu i prazninu. Ja sam njemu u čast zasadio jedno drvo u dvorištu moje kuće u Jajincima, a jednu sobu u novoj kući sam namenio njemu. On je uvek pored mene, i kad sedim u restoranu, i kad sam u kladionici, i kad sedim kući za ručkom, kad vozim auto…. Imam takav osećaj i tako će biti dok sam ja živ. Neću ni jednog momenta da poverujem da ja njega više nemam. Mislim da ja nisam ni spreman, niti sam toliko jak čovek da to prihvatim. Teško je – rekao nam je harmonikaš, pa dodao:

– Dolazi mi često u snu. Uvek se nešto smeje na nekom biciklu i priča sa mnom. Možda je to zbog toga što ja kad sviram, sviram za njega i za mene. Nešto postoji tu. Mislim da on to oseća i da to dopire tamo do njega na nebu. Bio je sveto dete. Mi smo se molili Svetoj Petki da nam podari dete, ona nam ga je i podarila, a na njen praznik je i umro. Ona ga je uzela za sebe. I šta sad ja mogu da kažem? – zaključio je Kodić.