Miroslav Lekić o odluci da „Ruski konzul“ uđe u trku za Oskara

Film „Ruski konzul“ reditelja Miroslava Lekića, nastao po romanu Vuka Draškovića, srpski je kandidat za Oskara, saopštio je juče Filmski centar Srbije na svom sajtu.

Selekciona komisija, u sastavu Dimče Stojanovski, predsednik, Biljana Maksić, Darko Bajić, Dejan Dabić, Božidar Zečević, Đorđe Milosavljević i Miloš Janković, donela je odluku već u prvom krugu glasanja o izboru našeg predstavnika za 97. dodelu nagrade Američke akademije filmske umetnosti i nauke u kategoriji za najbolji međunarodni film. Lekić je predsednik Upravnog odbora FCS, ali zbog toga nije učestvovao u procesu izbora članova selekcione komisije. Takođe, ove godine nije tu bio kao predstavnik UO FCS, što je inače praksa.

Tajno glasanje završeno je u prvom krugu i rezultati su:

• – „Ruski konzul“, Miroslava Lekića – 9 glasova
• – „Za danas toliko“, Marka Đorđevića – 7 glasova
• – „Radnička klasa ide u pakao“, Mladena Đorđevića – 3 glasa
• – „Nedelja“, Nemanje Ćeranića – 2 glasa

– Srećan sam i zadovoljan što je film izabran da bude naš kandidat. Hvala kolegama što su prepoznale njegov kvalitet. Veoma sam emotivan po pitanju njega. „Ruski konzul“ je poslednja uloga i moja saradnja sa Žarkom Lauševićem. Nas dvojica smo ga dugo spremali. Žarko nije uspeo da vidi film. Drago mi je što ćemo s temom kao što je Kosovo moći da se predstavimo u svetu… Rano je da razmišljam šta će biti dalje. Ne mogu da kažem nešto konkretnije o promociji u Americi – kaže za Kurir Lekić.

Glavne uloge u ovom ostvarenju igraju Nebojša Dugalić, Žarko Laušević, Svetozar Cvetković i Paulina Manov. Ostvarenje nas vraća u dramatične godine, koje se mogu smatrati ključnim trenucima kosovske krize, a definisaće budući suživot Srba i Albanaca.

– Veoma mi je drago što će „Ruski konzul“ biti primljen s velikom pažnjom u međunarodnoj areni. Film je izvanredan. Tema Kosova od pre 40 godina i stanje danas su usko povezani…. Tužan sam što Žarko nije doživeo da ovo vidi – kaže Vuk Drašković za Kurir.

Miroslav Lekić drugi put je naš kandidat za ovu nagradu, jer se takmičio s filmom „Lavirint“. Za laskavo priznanje godišnje se prijavi nekoliko desetina filmova, najčešće između 80 i 90. Glasanje onda ima dve faze. U prvoj se bira deset filmova (January Short List), koju čine sedam s najvišim brojem glasova, i još tri koja je dodalo posebno telo, Akademijin Izvršni odbor za strane filmove. Potom se od tih deset glasa za konačnih pet, da bi samo članovi Akademije koji su pogledali svih pet (u bioskopu, ne onlajn ili na CD), mogli da glasaju za pobednika. Od kada Srbija učestvuje pod tim ili malo promenjenim imenom, dakle od 1994, samo je „Klopka“ Srdana Golubovića uspela da uđe u januarski uži izbor.

Samo jedan oskarovac iz Jugoslavije

Iako srpski filmovi od svog formalnog početka 1994. nisu niti jednom uvršteni među nominovane filmove, Jugoslavija ima drugačiju istoriju. Nagrada za najbolji strani film uvrštena je 1954, a Jugoslavija je već 1956. godine imala svog predstavnika, film „Cesta duga godinu dana“ italijanskog reditelja Đuzepea de Santisa. Ovaj film je iste godine dobio i Zlatni globus.

Dve godine kasnije, nominovan je jugoslovenski predstavnik „Deveti krug“, slovenačkog reditelja Franca Štiglica. Potonji kandidati su poznati: to su filmovi poput „Skupljača perja“, „Bitke na Neretvi“, „Oca na službenom putu“. Od bivših jugoslovenskih republika, bosanski film „Ničija zemlja“ Danisa Tanovića 2001. osvojio je Oskara, a „Epizoda u životu berača željeza“ istog reditelja je 2013. uvrštena u januarski uži izbor. Dokumentarni film „Zemlja meda“ iz Severne Makedonije bio je u trci 2020. godine.

Bonus video:

Kurir