MISTERIOZNO NESTAO SA SCENE: Da li znate ko je bio pop u "Ko to tamo peva"?

Ipak, domaćoj publici mnogo je poznatiji kao Petar Lupa, omiljeni epizodista, koji je u svojoj bogatoj karijeri ostvario je skoro 90 epizodnih rola, od kojih su neke postale kultne.

Omiljeni epizodista sa legendarnim rolama

Publika ga i danas dobro pamti po čuvenim ostvarenjima, kojima je dao svoj pečat, kao što su „Ko to tamo peva“ Slobodana Šijana, a veliku pažnju privukao je i u filmovima „Kako je propao rokenrol“, „Specijalno vaspitanje“, „Dečko koji obećava“, „Tri karte za Holivud“, ali i u seriji „LJubav na seoski način“.

Iako je plenio pred kamerama, čini se da je njegov život ostao do dana današnjeg enigma za mnoge. O njemu se ne zna mnogo, osim da je misteriozno živeo i nestao sa scene.

Detinjstvo

Otac mu je bio pop i preminuo je kada je Pera bio jako mali. Zbog toga, sa 6 godina dolazi u Beograd sa majkom domaćicom.

Kada je dobio srpsko državljanstvo, dobio je i ime i prezime po kome je kasnije potpisivan u filmovima i po kome ga svi ljubitelji njegovog lika i dela znaju.

Bombondžija i bisokop

U mladosti je ispoljavao preduzetničke sklonosti, danas bi to nazvali smislom za biznis. Naime, nedugo po okončanju nemačke okupacije Lupa se odlučio da pokrene sopstveni posao u prestonici, sladak posao; sve do sredine pedesetih godina bio je uspešan bombondžija!

Nakon toga obavljao je mnoge poslove u bioskopu „Union“. Tu je bio u početku cepač karata, a kasnije je postao upravnik i tu funkciju je obavljao neko vreme, a u jednom momentu postao je i direktor bioskopa.

Prva rola

Prvi kratki film u kome je glumio bio je „Sreća malih miševa“ iz 1957. reditelja Dragoljuba Ivkova, zatim glumi u filmu Marka Babca „Čežnja“ iz 1958, a 1960. pojavljuje se u ostvarenju čuvenog snimatelja Aleksandra Petkovića „Vrteška“ kome je ovo bio prvi poduhvat na polju režije.

U Kino klub doveo ga je Kokan Rakonjac i neko vreme bio je njegov asistent. Inače, Kokan mu je bio i dvostruki kum. Venčao je Petra i dao je ime njegovoj ćerki iz drugog braka, Snežani.

Scenarista i režiser

Lupa je i sam režirao kratke amaterske filmove, a jedan od njih bio je igrani film „Hleb od pepela“ nastao 1958. Još jedan podatak nepoznat široj javnosti je da je Petar napisao scenario za dugometražni igrani film „Oči ostaju iste“ koji nažalost nikada nije realizovan. Po svedočenju njegovog sina iz prvog braka Blagoja Buce, Petar je verovatno planirao da u tom filmu bude glavni glumac ali izgleda da je Peri bilo suđeno da ostane samo epizodista.

Crni talas

Živojin Pavlović ga je skoro uvek uzimao za svoje filmove baš zbog toga što je bio osobena figura.

U omnibusu „Kapi, vode, ratnici“ iz 1962. u prvoj Živojinovoj priči Lupa je glumio torbara lutalicu koji svira na usnoj harmonici. Bilo je to prvo dugometražno ostvarenje u kome se pojavio. Nakon toga nastavlja da glumi u crnotalasnim biserima. „Klakson“ iz 1965, „Povratak“ iz 1966, „Kad budem mrtav i beo“ iz 1967. i „Vrane2 iz 1969. samo su neki od naslova.

Omiljeni epizodista i u serijama

Pera je glumio i u mnogobrojnim komercijalnim srpskim filmovima, a pojavljivao se i u nekim najpopularnijim srpskim serijama, kao što su recimo „LJubav na seoski način“ iz 1970. gde je glumio popa Jovu i „Grlom u jagode“ iz 1976. On je dedica koji podržava mladost i koji ne dosađuje svojim komšijama.

U filmu „Specijalno vaspitanje“ iz 1977. tumači lik dobrodušnog starog dokoličara koji voli da popije sa društvom ispred prodavnice.

„Ko to tamo peva“

Najveću ulogu u karijeri imao je u Šijanovom remek-delu „Ko to tamo peva“ iz 1980. gde je još jednom glumio popa. Naravno i ova uloga bila je epizodna ali opet nije bio prisutan samo minut ili dva kao u mnogim drugim, već znatno duže.

Po ovoj ulozi pamte ga mase koje film toliko i ne interesuje ali zato vole da pogledaju dobru komediju. Pošto je Šijan napravio delo za sva vremena i Petar Lupa neće nikada biti zaboravljen kod široke narodne mase zahvaljujući ovom filmu.

(Kurir.rs/I.M.)

Molitiva je izuzetno važna u pravoslavlju, mnogi se okreću njoj u teškim trenucima. Važna je naravno iskrena namena, ali treba znati i određena pravila

Svako od nas bar je jednom čuo tu čuvenu: „Nemoj ništa da radiš, crveno slovo je!“, ipak sve to nema veze sa učenjem hrišćanske crkve, rekao je ranije verski analitičar Draško Đenović.