radiobalkanfox
Jedan od najvećih glumaca jugoslovenske kinematografije, Žarko Laušević, preminuo je u 63. godini posle teške bolesti, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag u svetu glume. Njegova karijera bila je obeležena brojnim uspesima, ali i velikim izazovima koji su mu obeležili život.
Lauševića je, pored glume, krasila i velika ljubav prema slikarstvu, šahu i imitiranju. Bio je poznat kao izuzetno talentovan i višestruko nadaren čovek. Ipak, njegov život nije bio ni malo lagan. Suđenje za dvostruko ubistvo pratilo ga je čitavu deceniju, a prema rečima njegovog prijatelja i advokata Vladana Bojića, to je bio presudni trenutak koji je kasnije doveo do tragedije.
– Poslednji put čuo sam se sa Žarkom Lauševićem pre petnaestak dana. Bilo mu je veoma važno da bude siguran da je rešio imovinske i porodične stvari. Borio se, iščekivao, verovao da će sve biti dobro, ali je hteo da sve što pre pravno sredi. U maju sam poslednji put bio kod njega. Hteo je da reguliše porodičnu imovinu u selu Tepca ispod Durmitora. Žarko je tvrdio da je vojvoda Živojin Mišić, koga je glumio, iz sela u kom je kuća i veliko imanje Lauševića. Nisam mu verovao, sve dok mi nije poslao odlomak iz Mišićeve autobiografije u kojoj piše da je iz sela Tepca. Uspeli smo da uknjižimo tu imovinu na njegovo ime. Učinio je to zbog svoje porodice. Mnogo je voleo svoju sestru, suprugu, decu. Neke stvari jeste predodredio pre smrti – rekao je Bojić, dugogodišnji prijatelj i advokat glumca Žarka Lauševića, pa nastavio:
– Njegov put bio je zasut hrpom trnja po kome je junački hodao, liticama uz koje se peo, uz bleske njegove slave. Žarko je bio čovek dara. Nije on bio samo vrstan glumac, već i izvanredan slikar, šahista, imitator. Dobar čovek. Pun savesti. Čovek koga je savest vodila i pratila oko najsitnijeg detalja koji bi drugi ljudi smatrali nevažnim. Njemu je to mnogo značilo.
Bojić je 2007. godine preuzeo Lauševićev slučaj dvostrukog ubistva, sve do pomilovanja. Kasnije je posećivao Žarka u Njujorku.
Dodaj komentar