Mudre reči glumice Tanje Bošković

Ako nekog pitate za nju, svi će reći: „Kako ta žena pametno priča“.

Sve što ona izgovori preko noći postaje viralno i preplavljuje sve društvene mreže. U ovom tekstu su neke od njenih najvećih mudrosti:

„Meni je žao što nisam uspela da bivam udata. Prosto mi nije Bog dao taj dar, dao mi je druge darove. Na tome sam beskrajno zahvalna. A ovo nisam umela.“

„Važno je da decu naučimo da mogu da odu gde hoće i kad hoće, da im razvijemo i osnažimo krila, da im damo najbolje od sebe, celu svoju ljubav, da verujemo u njihovu snagu i da ih pustimo. Sina sam pustila u Ameriku bez pola reči. Došao mi je jedno popodne i rekao da želi da ode tamo, samo sam rekla „dobro“. On je to podneblje izabrao zbog svoje i specijalizacije svoje žene, moje divne snahe. Ona je od mog sina napravila sina i domaćina. Postigla je jedno čudo. Nit’ manje žene nit’ veće energije. Ako im je tamo lepo, treba da ostanu. Svoju Ameriku sam potrošila, mislim da se neću vraćati čak ni turistički. Nemojte misliti da je negde lepše nego kod nas, to je velika zabluda. Mada, volela bih da živim bliže moru.“

O rađanju:

„Bog ti poveri na čuvanje to malo biće, a to je velika čast. U tom danu kad sam postala majka, ja se više ničega bojala nisam.“

O starenju:

„Ne plašim se, to je prirodan proces. Žena u ovim godinama može da bude prelepa ako ima mir u duši i ljubav u srcu. Ne razumem se naročito u muški mozak, ali znam da se žene na pragu starenja plaše tog novog početka. Tu i dalje možete da promašite, da lutate, ali ako u tome pronađete pozitivne strane, novi početak je divan.“

O životu:

„Da nisam imala tih nekoliko ozbiljnih padova, pa ja bih takva budala bila. Sad sam malo manje budala, zahvaljujući tim padovima. Kad razvalite glavom, onda se malo i dozovete pameti. Žene uzmite se u pamet, manite se ćorava posla. Jedini vaši protivnici ste vi same. I to je po pravilu ženska crta, muškarci neće protiv sebe. Žene su sklone da sebi traže samo mane, a ne znam zašto je to tako.„

O ljudima danas:

„Nisu slučajno napravljene te društvene mreže. Više niko nikog ne dodiruje, niko nikog ne grli. Vi možete da živite, raditi iz svoje kuće i nikada nikog ne upoznati. Znate kako se postaje ranjen i duboko sam. Ako nema ko da vas zagrli.“

O ženama:

„Alal vera svim majkama koje odneguju „žene kuće“. Nedavno sam videla kako je jedna mama svojoj ćerki za 18. rođendan poklonila silikonska usta. E kukala joj majka! To je velika muka. Ali malo li izađete iz Beograda, srešćete te žene kuće koje znaju da dočekaju, znaju da se zasmeju, koje znaju da se isplaču, koje znaju i da se potuku kad treba i čedo da iznesu i slavu da spreme i ručak da skuvaju i da poštuju i oca i majku i sve to što danas više nije moderno.“

O starenju:

„Spadam u ljude čeličnog zdravlja. Imam 68 godina. Poslednjih 35 godina nisam imala ni kijavicu. Ne znam kako su ljudi postali inertni. I dalje trčim, skačem, jurim, ludujem i pevam… Volim more i da plivam. I dalje jedem šaku hrane dnevno. Nikom nije potrebno više. Živim jedan zdrav seljački život. Nemam potrebu za prejedanjem u bilo kom smislu. Verovatno me molitva, pričešćivanje i ispovest drže u dobrom duhovnom i fizičkom zdravlju. To je moja radost. Nikad se nisam prostirala više nego mogu. Gospod mi je dao dara koliko mi je dao, a ja zadovoljna. Gospod je dao da imam decu, ja presrećna.“

BONUS VIDEO

(Espreso/magazin.novosti)