radiobalkanfox
Printskrin: Promo
– „Što mi noći nemaju svanuća“ podigla je i mene kao kompozitora i Nina kao pevača. Ispalo je po sistemu – nije kome je rečeno nego kome je suđeno. Ovu pesmu sam nudio i Miroslavu Iliću, Marinku Rokviću, Aci Iliću – odbili su je.
„Što mi noći nemaju svanuća,
što kafana postade mi kuća,
što su meni noćas tako važna
ta dva oka, dva bisera lažna.
Cele noći ti si mi u glavi,
gde da idem, kome da se javim,
sreće nemam, a nemam ni nade,
neko drugi od mene te krade.
Oči su mi uvele od tuge,
ubiše ih ove noći duge,
progledaće opet oči moje
samo usne da ljube ih tvoje.“
(Zoran Matić)
– U pesmu „Što mi noći nemaju svanuća“ nisu verovali ni harmonikaši i šefovi orkestra sa obrazloženjem da je suviše jednostavna, naivna, u tri tona. Eto, Nino i ja uspesmo i sa tri tona. Mnogi celog života traže ta tri tona pa ne uspeju da ih nađu. Dobra pesma pobeđuje u svakom vremenu – kaže hitmeker Zoran Matić, autor Ninovog prvog i najvećeg hita.
Amir Rešić Nino bio je jedna od najvećih folk zvezda 90-ih. Kad se Srbija ubrzala na „200 na sat“, zagrmeo je i jedan prodoran momak napadačkog stila pevanja.
– Rastao sam kao veoma stidljivo dete u mojoj rodnoj Bosanskoj Dubici. Bio sam nekako povučen, pravi melanholik. Onda mi se rađa brat, vatra živa, koji me pokreće u život van škole i knjige. Upisujem se u kulturno-umetničko društvo, izlazim u kafane, upijam narodnjake – pričao je Nino u radio emisiji „Sabor“ Studija B.
Sa prvim granatama u zaraćenoj Jugi eksplodirao je i Nino. Prvi album izdaje 1991. godine i prolazi skoro nezapaženo. Već na drugom albumu snima svoju ličnu kartu „Što mi noći nemaju svanuća“.
Trećim albumom iz 1993. godine u muzičkoj režiji Perice Zdravkovića Nino je zakucao svoje mesto na estradnom vrhu. Osam pesama, osam hitova: „Usne vrele kao žar“, „Ne voliš me više ti“, „Zbogom mala“, „Ne brini se“, „Da li veruješ“, „Što stariji sve mi više fali“, „Vatra i vino“, „Daj mi tvoje crne oči“. Četvrtim albumom iz 1994. godine overava svoj estradni bum sa još nekoliko hitova Perice Zdravkovića: „Donesi divlje mirise“, „Udahni duboko“, „Zaćutale sve gitare“… Krajem 90-ih snima i svoju najslušaniju namensku pesmu „Ti si ćerko tatin sin“. I oni koji ne pamte Nina iz tog doba, znaju ga po pesmi „Donesi divlje mirise“ koja doživljava pravu eksploziju u 21. veku.
– Kad smo snimali album iz 1999. godine, Nino je odabrao devet pesama, a meni ostavio desetu da popunim album. Kad sam mu u studiju pokazao pesmu „Ti si ćerko tatin sin“, Nino mi reče da neće da snimi namensku pesmu. Ja mu kažem hoćeš, jer bez nje nećeš ni ovih devet. Kad je promovisao pesmu u „ZAM-u“, bila je prisutna i Ninova ćerka Sara. I dok je pevao na plejbek, Sara je utrčala u studio. Nino se snašao, uzeo ćerku u naručje, i pesma je odjeknula preko noći – seća se Zoran Matić.
Kad se Juga u krvi raspadala i kad je kutija šibica vredela nekoliko milijardi bezvrednih šuški, muzički gurmani su odvajali od usta za Ninova CD izdanja i kasete. Svaka Ninova pesma je priča za sebe, stilski drugačija od ostalih. I repertoarski je jedan od najraznovrsnijih folkera: snimao je rumbice, baladice, grekose, orijentale, šumadijske i urbane dvojčice, pevao je i sevdah i zabavnjake.
– Kad se umorim od aktuelnih hitova, volim da zepevam sevdah. Sećam se jednog koncerta u Obrenovcu kada sam u revijalnom delu zapevao pesme „Harmoniko moja“ i „U ranama srce moje“. Publika je bila u čudu, svi su se pitali šta sa mnom nije u redu.
– U stvari, ja sam hteo da iznenadim čika Miću Stojanovića koji je bio član stručnog žirija. Stari gospodin se našao u čudu, a onda je oduševljeno ustao i zagrlio me. Oduvek sam voleo stare dobre pesme, zato sam i presnimio nekoliko stariteta: „Oči su moje mutne od dima“, „Pevaj prijatelju“, „Bila mi je jedna topla zima“, „Ja je zovem meni da se vrati“, „Bilo je lijepo i tebi i meni“, „Idi, moram da ti kažem“.
Nino je imao osećaj za dobru pesmu. Pevao je punog srca, napadački, predajući se publici do kraja. Besprekorno je vladao scenom i repertoarom. Pričao je šuškavo i slatko, pevao još slađe. Više od pesme voleo je žene. Zbog žena je menjao i veru i ime. Posle samoubilačkog pijanstva i duhovnih lutanja preminuo je 18. oktobra 2007.
P.S.
Na mramornoj steni zlatna slova pišu:
Ti najbolji brate
Tako ću te zvati
U mom srcu živiš
Tu ćeš i ostati
Voleo si život
Imao si mladost
Bio naša sreća
Bio naša radost
Sudbina ti ne dade
Da dočekaš starost.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar