U svom poslednjem obraćanju govorio je o opasnosti zlih reči i ljudima koji svojom negativnošću narušavaju živote drugih.
Ranković je istakao snagu jezika i njegovu sposobnost da nanosi štetu koja često ostavlja trajne posledice.
Živimo u svetu koji na zlu počiva, a to zlo prenose ljudi svojim zlim jezikom. Nema težeg i ubojitijeg oružja od jezika. Reči su opasnije od granata, od zrna metka, od bombi. Prepune su ljudske duše ožiljaka od zlih reči – rekao je Ranković.
Osvrnuo se i na ljude koji, prema njegovim rečima, „bunare po tuđim životima, jer sopstvene nemaju“. Takve osobe je Gospod osudio u Jevanđelju, podseća Ranković, ukazujući na to da osuda i zavist donose nemir, kako drugima, tako i samim zlim ljudima.
Da bi dodatno osvetlio svoj stav, Ranković je ispričao priču o dva monaha i njihovom susretu sa ženom na obali reke:
Dva monaha su putovala do obale i naišla na devojku u donjem vešu koja nije smela da pređe reku. Jedan monah je ponese na svojim plećima, prenese je preko reke i nastavi dalje svojim putem.
Posle sat vremena, drugi monah mu zameri što je dodirivao ženu. Prvi monah mu odgovori: „Brate, preneo sam je i spustio na obalu, zašto je ti još uvek nosiš?“
Ova priča nosi jasnu poruku: nepotrebno zadržavanje negativnih emocija, prošlih grešaka ili osuđivanje drugih može opteretiti naš duh mnogo više nego stvarni događaji. Ranković podseća da je oslobađanje od tereta prošlosti ključno za spokojan i srećan život.
Njegove reči služe kao podsetnik da, iako živimo u svetu punom izazova i zla, možemo birati da ne budemo deo toga. Umesto toga, možemo težiti razumevanju, praštanju i oslobađanju od negativnih uticaja – kako sopstvenih, tako i tuđih.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Dodaj komentar