Najpokvareniji deo mesa

Prodaja mesa na tržištu uvek poraste za vreme slava i praznika, kao i za vreme pripreme mesa za sušenje.

Teško je biti siguran da je meso, samo zato što se nalazi na policama supermarketa ili mesare, prošlo i propisane kontrole. Takođe, teško je tvrditi da je ono ujedno i sveže, odnosno da nije pokvareno. Pre nego što krenete u kupovinu, obnovite kako je najlakše prepoznati pokvareno meso.

Kada kupujete prasetinu prvenstveno morate voditi računa da je meso provereno na prisustvo trihinele, s obzirom da je trihineloza bolest koja se preko svinjskog mesa može preneti i na ljude i ostaviti trajne posledice.

Ljudi koji ne poste ili slave mrsne slave najčešće pripremaju meso, pa nikako nije na odmet da se podsetimo koji su parametri po kojima možete prepoznati da li je meso koje kupujete pokvareno, odnosno da li je sveže?

Bez obzira na to kojim povodom kupujete i koje meso je u pitanju, bezbednost i kvalitet mesa moraju uvek biti na prvom mestu.

Staro meso iz uvoza na tržištu

Kontrole kvaliteta mesa jesu redovne, ali nisu detaljne. Pa tako postoji mnogo „crnih rupa“ u regulativama koje često omogućuju da se staro meso iz uvoza bez problema plasira na tržište.

Deklaracije

Kao i prilikom kupovine bilo kog drugog proizvoda, i prilikom kupovine mesa deklaracija je prvo na šta obraćamo pažnju.

Dakle, najpre treba pogledati deklaraciju na mesu, ako se ona na njemu nalazi (u prodavnicama se ona podrazumeva, za razliku od mesara). Svakako je sigurnije uzeti meso domaće proizvodnje, koje je neretko i skuplje, ali s dobrim razlogom. Kupovinom mesa domaće proizvodnje umanjujete šanse da je meso staro.

Prema Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane za meso i proizvode od mesa predviđeno je da se na deklaraciji pored naziva proizvoda mora naći i informacija o prisutnosti dodate vode, ukoliko dodata voda čini više od 5% težine gotovog proizvoda, a nije tehnološki opravdana. Ukoliko su prilikom proizvodnje korišćeni bilo kakvi dodatni proteini, oni takođe moraju biti naznačeni na deklaraciji.

Boja kao osnovni pokazatelj svežine

Boja mesa je osnovni test kojim se može otkriti da li je ono pokvareno, bez obzira na to što naznačeni rok trajanja nije prošao. Na umu treba imati normalne boje mesa.

Svinjetina

Većina ljudi misli da kvalitetno meso ima jarkocrvenu boju. Međutim, to nije njegova prirodna boja već je rezultat izlaganja svetlosti i vazduhu. Ako je mleveno meso vakumirano, njegova boja bi trebalo da bude ljubičasto-crvenkasta. Meso tamnije boje govori da je reč o starijoj životinji. Ipak, to ne znači da je meso pokvareno. Uopšteno, crvena boja se povezuje s tim da je meso starije.

U savršenim uslovima, svinjetina treba da ima roze-sivkastu boju. Meso nikako ne sme biti lepljivo.

Piletina

Kod pregleda piletine obratite pažnju na delove oko kostiju. Ti delovi ne smeju biti tamniji, a prsna kost bi trebalo da bude elastična.

Meso peradi kreće se od plavičasto-bele do žućkaste boje. Svežu piletinu najbolje ćete prepoznati po svetlijoj boji i neutralnom mirisu.

Junetina

Junetina je pak prirodno crvenkasta, a po teksturi čvrsta. Ovaj tip mesa trebalo bi da bude prošaran tankim, a ne širokim žilicama. Žute masne žile upućuju na to da je životinja bila starija. Primetite li na junetini sivkaste ili crne delove – ne kupujte meso! Ovo pravilo treba poštovati bez obzira da li kupujete goveđe stekove, veće komade mesa ili neki drugi posebni deo govedine. Kod mlevenog mesa je mogućnost prevare najveća. Iz tog razloga najbolje je tražiti da mesar samelje meso pred vama.

Jagnjetina

Kod jagnjetine meso bi trebalo da bude svetloružičaste boje, a po teksturi čvrsto kao i junetina. Trebalo bi da se rukovodite i standardnim mirisom jagnjetine. Ako je jagnje bilo zamrzavano, tada je miris smanjen ili ne postoji.

(Espreso/palilula.info/agromedia)