Naomi Aki o novom filmu Miki 17

U domaće bioskope stigla je i naučnofantastična crna komedija „Miki 17“ reditelja, scenariste i koproducenta Bong Džun Hoa, zasnovana na istoimenom romanu Edvarda Eštona. Film je premijerno prikazan 15. februara na Berlinskom filmskom festivalu, a među glavnim glumcima, pored Roberta Patinsona, Stivena Jana, Toni Kolet i Marka Rafala, našla se i Naomi Aki, koju je publika zavolela i u biografskom ostvarenju o Vitni Hjuston. U intervjuu, čije su pravo o preuzimanju dobili Kurir i TV Ekran, Naomi objašnjava kako je dobila ulogu Neše Bardiž u ovom filmu čija je radnja smeštena u budućnost.

– Zaljubila sam se u njeno samopouzdanje i impulsivnost. Bilo je nešto toliko slobodno u načinu na koji se kreće kroz ovaj svet i koliko je strastvena u svojoj ljubavi prema Mikiju. Dopalo mi se i to što se ni zbog čega ne stidi, ni zbog sebe ni zbog svojih postupaka.

Zbog čega je odlučila da se ukrca na svemirski brod?

– Nešto joj je govorilo da Zemlja jednostavno više nije bila za nju. Inače je avanturističkog duha i spremna je na velike rizike. Izuzetno je vešta, posebno u borbama, jer je šampion. Radi u obezbeđenju na svemirskom brodu, brine se da svi budu pod kontrolom i sigurni. Mnogo je ljudi iznad nje, ali ona je jedna od retkih što ne pada na priče lidera koji planiraju da stvore novi svet. Ne idealizuje ih i ne stavlja na pijedestal, samo koristi priliku da započne novi život negde drugde.

S Mikijem je izgradila poseban odnos.
– Neša ima u sebi neku dobrotu, zaštitnički instinkt. Ona je kao lavica. Kada vidi nekoga ko je usamljen i deluje pomalo izgubljeno, njen prirodni impuls je da kaže: „Hej, sedi pored mene, upoznaj me.“ A i on joj se dopada (smeh).

Kako je izgledao vaš prvi susret s rediteljem Bongom?

– Bila sam u Bostonu i imala slobodan dan. U to vreme sam snimala biografski film o Vitni Hjuston. Zateklo me je to što uopšte želi da razgovara sa mnom. A vodili smo dobar, inspirativan razgovor o umetnosti i načinu rada. Osećala sam se otvoreno i iskreno, kao da sam tad spoznala kako želim da radim ubuduće. Dopalo mi se i to što sam mogla da podelim s njim svoju ljubav prema pozorištu u kom sam odrasla. A i Bong obožava pozorište, mislim da je odatle sve krenulo. Pomislila sam da bi rad s njim bila divna prilika za mene i nadala sam se da će mi dozvoliti da se pojavim na audiciji. Presrećna sam što me je odabrao baš za ovo ostvarenje.

Kakav je osećaj biti na tom ogromnom setu?

– Poslednji put kada sam bila na setu ovako velike produkcije bio je na snimanju „Ratova zvezda“. Bila sam mnogo mlađa, i to mi je bilo prvo iskustvo u tako velikom studijskom filmu. Ovaj put sam bila spremna za ogromnu produkciju i duge sate snimanja. Ali nisam očekivala da će biti toliko zabavno, da ću se osećati tako sigurno i s koliko ćemo uzbuđenja svi dolaziti na posao. Bong svakog natera da se oseća važnim i da oseti svoju umetničku vrednost. Svima nam je omogućio da budemo kreativni. Ja sam Britanka, umem da se žalim, ali ovoga puta nije postojao nijedan dan da sam se probudila i pomislila da ne želim da idem na posao. Uvek sam ustajala pre alarma, skočila pod tuš, ušla u auto i bila spremna. Tu atmosferu je on stvorio.

Kako je bilo raditi s Robertom Patinsonom u dvostrukoj ulozi?

– Taj čovek je pravo čudo. Gledati ga kako radi s takvom lakoćom i osmehom, bilo je neverovatno. Ne znam kako je uspeo, ali odluke koje je donosio bile su toliko precizne i savršeno su se uklapale u ton filma. Prosto je odličan glumac. Gledala sam u čudu kako je igrao dva različita lika, balansirao između pripreme i improvizacije. Veoma ga poštujem.

I on je, baš kao i Bong, rekao da ste u ovoj ulozi neverovatno žestoki. Gde ste pronašli tu snagu?

– Znate onaj trenutak kad Marka Rafala, dok glumi Hulka, pitaju kako se transformiše, a on odgovara: „Hoćete da znate moju tajnu? Uvek sam besan!“ E pa, ja nisam uvek besna, ali imam u sebi deo koji čuvam za posebne prilike, neku vrstu unutrašnje energije, rezerve snage, koju koristim samo kada je potrebno. Srećom, u stvarnom životu mi ne treba, pa je čuvam samo za glumu.

Šta je to kod Bongovih filmova što privlači publiku širom sveta?

– Ključ je u tome što je on u potpunosti povezan sa sobom, sa svojim emocijama, strahovima, nadama, načinom na koji vidi svet. Kombinuje humor, dubinu, toplinu i strah, ponekad i u jednoj sceni. To zahteva veliku pažnju za detalje, ali i ogromnu svest o svetu i ljudima. Volela bih da mogu da provedem jedan dan u njegovom umu, mislim da je on jedan od najvećih pripovedača današnjice. Sada je na svom vrhuncu. Njegov prethodni rad je bio neverovatan i samo nastavlja da dograđuje tu zaostavštinu. Ogromna mi je čast bila čak i da razgovaram s njim. Osećala sam se pametnijom samo zbog tog razgovora, a raditi s njim bilo je potpuno novo i neverovatno iskustvo.