radiobalkanfox
Istaknuti srpski glumac Vojislav Voja Brajović otvoreno je govorio o teškom detinjstvu i porodici, prisećajući se trenutaka kada je prvi put upoznao oca nakon njegovog izlaska iz zatvora. Brajović je rođen 1949. godine, u vremenu posle Drugog svetskog rata, koje je bilo obeleženo političkim turbulencijama. Njegov otac uhapšen je u doba Informbiroa, kada je Voja imao samo devet meseci. Porodica je tada prošla kroz teška iskušenja.
– Trenutak u kome živimo je takav da pre svega moramo biti svesni koliko je težak. Odrastao sam u takvim trenucima. Moji roditelji su se uzeli mladi. Otac je imao 22, a majka 16 godina. Rođen sam 1949, moj brat 1946. godine. Oca sam upoznao tek kad je izašao iz zatvora. Bilo je to doba Informbiroa. Imao sam devet meseci kada su u kuću ušli neki ljudi, oca odveli, a nas isterali. Majka se sa dvoje male dece vratila u rodno Valjevo, a za oca nije znala ni gde je. Tražila ga je godinama i pronašla ga je u zatvoru Stara Gradiška. Bili su izloženi strahovitim torturama. Često se setim jedne njegove priče. Bio je partizan i za vreme rata, dok su oslobađali Prozor, spasao je jednog mladića i dao mu konja da pobegne. Kada je dospeo u zatvor Stara Gradiška (prethodno je bio na Golom otoku) to je već bila 1950. godina – prisetio se Brajović, prenosi Mondo, te nastavio:
Foto: Tanjug
– Tamo je taj isti mladić bio surovi nadzornik koji mu je stalno ljutito govorio: „Bandit Brajović, marš na pranje klozeta“. Otac je kasnije shvatio da mu tako spasava život, jer je ostatke hrane zamotane u novine bacao pored rupe u klozetu. Nije smeo drugačije da mu pomogne, bio je to revanš za ono što je otac za njega učinio prilikom oslobođenja Prozora. Kada je otac odveden na Goli otok, jasno, majka je sa dvoje male dece jako teško živela, a odveden je, naravno, zbog besmislice. Imao sam prilike da čitam njegov dosije.
Glumac se osvrnuo na težak život svoje porodice tokom očeve odsutnosti, kao i na iskustvo čitanja njegovog dosijea, koji opisuje kao „tragično komičan“. Ipak, kroz sve teškoće, porodica je pronalazila snagu u optimizmu.
Foto: Foto Dragan Kadic
– Tragikomično. Tragična situacija sama po sebi, a kad pročitate dosije postaje potpuno komično. Sve to govorim slikovitosti radi, zbog impulsa optimizma života u siromaštvu, u neprilikama vis maior, u nepravdi. Optimizam u teškim trenucima. Ovo vreme bih okarakterisao upravo tako. Verujem da i danas ima optimizma, i razloga za njega. Nije optimizam to što jeste samo kada je toplo, udobno i ugodno. Optimizam se rađa i kada je najteže, jer bez njega nema života, nema dalje. To govorim ja koga, verovatno s pravom, smatraju defetistom i čovekom koji vazda ima mračne vizure – zaključio je Voja.
Podsećanja radi, Voja Brajović nedavno je nagrađen prestižnom nagradom „Statueta Joakim Vujić“ za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji. Nagrada mu je svečano uručena na sceni Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu, čime je obeleženo njegovo dugogodišnje delovanje u kulturi i umetnosti.
Foto: FOTO TANJUG / TANJA DROBNJAK / bb
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar