radiobalkanfox
Jedan od najcenjenijih glumaca bivše Jugoslavije, Irfan Mensur, otvoreno je govorio o najtraumatičnijem trenutku iz svog života – događaju iz devedesetih kada su ga napali zbog njegovog imena.
Sve se dogodilo 1992. godine, u mračnom periodu raspada Jugoslavije i rata. Irfan je postao meta ljudi koji nisu mogli da prihvate njegovo muslimansko ime, uprkos tome što se ceo život izjašnjavao kao Jugosloven. Tog kobnog dana u beogradskom pozorišnom klubu „Stupica“, našao se u životnoj opasnosti.
– Majka je bila hrišćanka, otac musliman, a ja sam ostao celog života Jugosloven. Bila je 1992. godine, a ja sam imao pištolj u ustima. Mogao sam tada da nestanem. Neki primitivni ljudi, kad je sve bilo sivo, želeli su da se svi prezivamo na ić. Sa Žarkom Lauševićem su to veče hteli da popiju piće, a mene su terali zato što se zovem Irfan Mensur. Sve se dešavalo u „Stupici“ i izvan nje – rekao je glumac, prenosi Kurir.
Foto: ATA Images/A. K.
Mensur je uspeo da preživi taj incident, ali je ubrzo napustio Srbiju u potrazi za sigurnošću. Dobio je švedsko državljanstvo i pasoš političkog izbeglice, ali se vratio čim su se okolnosti smirile.
– Otišao sam iz Srbije, ali sam odlučio da se vratim. Proverio sam kod vođe sive Srbije da li da se vraćam ili ne. On mi je rekao da se vratim. Jedini sam čovek koji je vratio švedski pasoš. Dobio sam ekspresno njihovo državljanstvo. Moj očuh je video da na pasošu ima vodeni žig koji oni nemaju na svojim pasošima. Dobio sam pasoš političkog izbeglice… Nisam se osećao tako… Samo sam hteo da se sve smiri i da se taj kukolj istrebi. Vratio sam ga. Otišao sam kasnije s jugoslovenskim pasošem u London, Kopenhagen, u Švedsku, pa nazad u Srbiju – priseća se Irfan.
Foto: ATA Images
Nakon povratka u Srbiju, suočavao se s dodatnim pretnjama i prisluškivanjem telefona, što ga je primoralo da privremeno ima obezbeđenje. Dobio je i pištolj sa dozvolom za nošenje od tadašnjeg načelnika policije, ali ga je kasnije vratio.
– Isto bih ponovo uradio… Sedam dana, spremajući se da odem, imao sam obezbeđenje. Nisam znao da li je napad organizovan ili ne. Ni koraka nisam mogao da napravim da me ne prate. To ružno vreme sam brzo zaboravio. Bio sam okružen ljudima koji tako ne razmišljaju. Kad sam se vratio, meni su nekoliko puta stavljali prislušne uređaje na telefon. Nastavio sam da dobijam pretnje, jer nekome nisam odgovarao. Od jednog od tadašnjih načelnika SUP dobio sam na poklon pištolj s dozvolom za nošenje. I njega sam vratio. Nisu to bila laka vremena. Ekscese su pravili pojedinci – zaključio je glumac.
Foto: ATA Images
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar