Njihovo prijateljstvo datira od tada, a zanimljivo je da su tokom studija bile cimerke i delile dobro i zlo.
Nataša Ninković i Nela Mihailović su glumu diplomirale 1994. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Vladimira Jevtovića.
Njih dve su studentske dane delile sa Nebojšom Glogovcem, Vojinom Ćetkovićem i Sergejom Trifunovićem.
Nemanja Nikolić, Petar Aleksić
Njihovo prijateljstvo datira od tada, a zanimljivo je da su tokom studija bile cimerke i delile dobro i zlo. Međutim, tu nije kraj poveznicama između dve prijateljice.
Zanimljivo je i to da su se udale iste godine, a kako su više puta isticale, mnogi smatraju da njih dve neodoljivo podsećaju jedna na drugu, te ih zato reditelji nisu angažovali zajedno u filmovima i serijama.
Petar Aleksić
– Nataša Ninković i ja smo jako slične, verovatno zbog toga što smo crnke i imamo punije usne. Mislim da je to tipski. Međutim, potpuno smo različite. Sećam se kad nas je profesor Vlada primio na Akademiju, imale smo ultrakratku kosu. Tako iste smo došle na Akademiju. Ona iz Trebinja, ja iz Valjeva – rekla je Nela u emisiji „U krugu porodice“.
– Živele smo zajedno od treće godine fakulteta, pa sve dok se nismo udale, a udale smo se iste godine. Zajedno smo i krenule u sve to – dodala je ona.
Sa druge strane njena cimerka je govoreći o studentskim danima otkrila da je ceo život ranjiva.
Printscreen/Instagram
– Dosta sam pisala dnevnike ranije i skoro sam ih našla i iznenadila se šta sam pisala. Tu su sve bili moji snovi i shvatila sam da sve što je mlada Nataša tada želela ja sam ostvarila i otišla i dalje od toga. Kad sam to videla, rekla sam sebi: kad budeš u nekoj krizi ili misliš da ti nešto fali, ovoga ćeš se setiti.
U mladosti sam često bila buntovna, bila sam borac i to nije bilo lako za moje roditelje. Bilo mi je sve to teskobno i tesno, Beograd mi je bio mali, a ne Trebinje. I danas se suštinski ne razlikujem previše, ali se osećam ispunjeno i ostvareno – rekla je ona i dodala:
Damir Dervišagić
– Ceo život sam bila preosetljiva i nisam znala time da vladam. Mama me je zvala Kalimero, u smislu da sam samo plakala kad god me nešto povredi. I dan-danas sam ranjiva, samo što sam u poslednjih nekoliko godina naučila da se s tim nosim i sebi dajem dan ili dva da se s tim izborim. Ranije je to trajalo duže, ali sada ako me neko razočara, moram to da raščistim, ne mogu to napola. Onda kažem sebi: „Je l’ to tako – jeste“, onda idem dalje.
Pogledajte gostovanje Natase Ninković u emisiji „Sceniranje“ na Kurir televiziji:
Kurir
Dodaj komentar